Postanak 42

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

Josipova braća dolaze u Egipat

42 Kad je Jakov doznao da u Egiptu ima žita, rekao je svojim sinovima: »Zašto samo sjedite i gledate se? ² Čuo sam da u Egiptu ima žita. Idite i kupite nam ga, da preživimo, da ne umremo od gladi.«

³ Tada su desetorica Josipove braće otišla da bi u Egiptu kupila žito. ⁴ Benjamina, Josipovog brata, Jakov nije poslao s ostalima jer se bojao da ga ne snađe neko zlo. ⁵ Tako su se Izraelovi sinovi našli među onima koji su išli u Egipat kupiti žito jer je Kanaanom zavladala glad.

⁶ Budući da je Josip bio upravitelj Egipta, on je bio taj koji je svima prodavao žito. Njegova su braća došla pred njega i poklonila mu se do zemlje. ⁷ Josip ih je prepoznao čim ih je ugledao, ali se pravio da ih ne poznaje i oštro je razgovarao s njima.

»Odakle dolazite?« upita ih.

»Iz zemlje Kanaan«, odgovore. »Došli smo kupiti hranu.«

⁸ Iako je Josip prepoznao svoju braću, oni njega nisu prepoznali. ⁹ Sjetio se i snova koje je sanjao o njima.

»Vi ste uhode!« rekao im je. »Došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje!«

¹⁰ »Ne, gospodaru«, odgovore oni. »Mi, tvoje sluge, došli smo kupiti hranu. ¹¹ Svi smo sinovi jednog čovjeka. Pošteni smo ljudi. Tvoji smo sluge, a ne uhode.«

¹² »Ne«, rekao im je, »došli ste izvidjeti slabosti ove zemlje.«

¹³ A oni su rekli: »Mi, tvoji sluge, svi smo braća, sinovi jednog čovjeka iz zemlje Kanaan. Bilo nas je dvanaestoro braće, ali najmlađi je ostao s ocem, a jednoga više nema.«

¹⁴ No Josip zaključi: »Kako sam rekao, tako jest—vi ste uhode! ¹⁵ Ovako ću vas provjeriti: zaklinjem se faraonom, nećete otići odavde ako vaš najmlađi brat ne dođe ovamo. ¹⁶ Pošaljite jednog od vas da dovede brata, a ostali će ostati u zatvoru. Tako ću provjeriti vaše riječi i vidjeti jeste li govorili istinu. Ako niste, zaklinjem se faraonom, onda ste uhode!« ¹⁷ I sve ih je zatvorio na tri dana.

¹⁸ Trećeg im je dana Josip rekao: »Učinite ovako i ostat ćete na životu jer ja poštujem Boga. ¹⁹ Ako ste pošteni ljudi, neka jedan od vas ostane u zatvoru, a ostali neka odnesu žito vašim izgladnjelim ukućanima. ²⁰ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata. Tako će se potvrditi istinitost vaših riječi te nećete biti pogubljeni.« I oni su pristali.

²¹ »Ovo nas je sigurno stigla kazna za ono što smo učinili svome bratu«, rekli su jedan drugome. »Gledali smo kako se muči i preklinje nas za milost, ali nismo ga htjeli poslušati. Zbog toga nas je snašla ova nevolja.«

²² Ruben ih ukori: »Zar vam nisam rekao da ne činite zlo dječaku? Ali niste me htjeli slušati. Sad moramo položiti račun za njegovu prolivenu krv.«

²³ Nisu znali da ih Josip razumije jer je razgovarao s njima preko prevoditelja. ²⁴ Otišao je od njih i zaplakao, a zatim se vratio i ponovo im govorio. Izdvojio je Šimuna i zapovjedio da ga pred njihovim očima svežu.

Josipova braća vraćaju se u Kanaan

²⁵ Zatim je Josip zapovjedio da im vreće napune žitom, da ih opskrbe za put te da svakom od njih potajno u vreću vrate novac^[a] kojim su platili žito. Kad je to učinjeno, ²⁶ natovarili su žito na svoje magarce i otišli.

²⁷ Kad su stali da prenoće, jedan je od braće otvorio vreću da nahrani magarca i vidio novac u vreći.

²⁸ »Novac mi je vraćen!« viknuo je braći. »Evo ga u mojoj vreći!«

Nato im je srce zastalo pa su, tresući se od straha, govorili: »Što nam to čini Bog?«

Braća donose izvještaj Jakovu

²⁹ Kad su stigli svome ocu Jakovu u zemlju Kanaan, ispričali su mu sve što se dogodilo. ³⁰ »Čovjek, koji je gospodar one zemlje, razgovarao je oštro s nama i optužio nas da uhodimo zemlju. ³¹ Rekli smo mu: ‘Pošteni smo ljudi, nismo uhode. ³² Bilo nas je dvanaestoro braće, sinova jednog oca. Jednog više nema, a najmlađi je s našim ocem u Kanaanu.’ ³³ Tada nam je gospodar zemlje rekao: ‘Ovako ću znati da ste pošteni ljudi: jednog brata ostavite sa mnom, uzmite hranu za svoje izgladnjele ukućane pa idite. ³⁴ Zatim mi dovedite svoga najmlađeg brata i znat ću da niste uhode, nego pošteni ljudi. Tada ću vam vratiti brata i moći ćete se slobodno kretati zemljom’.«

³⁵ Kako su praznili vreće, u svakoj su našli svoj zavežljaj s novcem. Kad su to vidjeli, uplašili su se i braća i otac. ³⁶ Njihov im je otac Jakov rekao: »Zbog vas ostajem bez djece. Nema više Josipa, nema ni Šimuna, a sad želite i Benjamina odvesti. Sve se urotilo protiv mene!«

³⁷ Tada je Ruben rekao ocu: »Povjeri ga meni i ja ću ti ga vratiti. Ako ti ga ne vratim, ubij moju dvojicu sinova.«

³⁸ No Jakov je rekao: »Ne dam da moj sin ide s vama. Ta brat mu je mrtav i samo je još on ostao. Ako ga na putu snađe zlo, otjerat ćete me starog i tužnog u grob^[b].«