Evanđelje po Mateju 27:45-56

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Isusova smrt

⁴⁵ Od šestoga sata nastade tama po svoj zemlji - do devetoga sata. ⁴⁶ O devetomu satu Isus povika jakim glasom: »Eli, eli, lema sabahthani?«, što znači: »Bože moj, Bože moj, zašto si me ostavio?« ⁴⁷ A neki od onih što su ondje stajali, čuvši to, govorili su: »Ovaj zove Iliju.« ⁴⁸ I odmah jedan od njih otrča, uze spužvu, natopi je octom pa je nataknu na trsku te mu je davao da pije. ⁴⁹ A ostali su govorili: »Pusti da vidimo hoće li doći Ilija da ga spasi.«

⁵⁰ A Isus opet povika jakim glasom i ispusti duh.

⁵¹ I gle, hramski se zastor razdrije odozgor dodolje, nadvoje; zemlja se potrese i stijene raspuknuše, ⁵² i grobovi se otvoriše, i mnoga tjelesa svetih pokojnika bjehu uskrišena ⁵³ te, izašavši iz grobova poslije njegova uskrsnuća, uđoše u Sveti grad i mnogima se pokazaše. ⁵⁴ A kad stotnik i oni koji su s njime čuvali Isusa vidješe potres i što se dogodi, prestrašiše se veoma te rekoše: »Ovaj uistinu bijaše Sin Božji!«

⁵⁵ A ondje, izdaleka promatrajući, bijahu mnoge žene koje su Isusa slijedile iz Galileje poslužujući mu. ⁵⁶ Među njima bijaše Marija Magdalena, i Marija Jakovljeva i Josipova majka, i majka sinova Zebedejevih.