Add parallel Print Page Options

Suša u zemlji

14 Jeremija je od BOGA primio poruku o suši:

»Judejci tuguju, gradovi propadaju.
    Ljudi iznemogli leže na tlu.
    Poziv upomoć diže se iz Jeruzalema.
Poglavari šalju sluge po vodu,
    a oni je u cisternama ne nalaze.
Vraćaju se praznih posuda.
    Posramljeni i poniženi, pokrivaju glavu.
Tlo je poremećeno
    jer kiša dugo nije padala.
    Zemljoradnici se srame i skrivaju lice.
I košuta svoje lane napušta
    jer nigdje ne nalazi travu.
Divlji magarci na brdskim goletima
    mirišu zrak kao šakali.
    Iznemoglim pogledom traže zelenilo.«

Narod moli

Iako ispaštamo zbog svojih grijeha
    i puno smo puta protiv tebe zgriješili,
ti nam, BOŽE, ipak pomozi
    radi slave svog imena.
O, ti jedina nado Izraela,
    spasitelju u vrijeme nevolje!
Ali sada, kao da si stranac u vlastitoj zemlji,
    tek putnik što svrati na jednu noć.
Kao da su te iznenada uhvatili,
    ratnik koji nikog ne može spasiti.
A ipak, ti si među nama, BOŽE.
    Zovemo se tvojim imenom.
    Nemoj nas ostaviti!

10 BOG je na to odgovorio svom narodu: »Judejci vole odlutati. Lako se odluče za nevjeru.«

Zato ih sada BOG ne prihvaća. Zapamtit će njihovu krivnju i kazniti ih za njihove grijehe.

11 A onda se BOG obratio meni: »Nemoj više moliti za dobro ovog naroda. 12 Čak i ako počnu postiti i moliti, neću ih slušati. Neću prihvaćati njihove žrtve paljenice, ni žitne žrtve. Uništit ću ih ratom, gladovanjem i bolestima.«

13 Odgovorio sam: »O, Gospodaru BOŽE! Ali proroci su im stalno govorili da neće iskusiti ni mač ni glad, da će uživati trajni mir.«

14 A BOG mi je rekao: »Ti proroci govore laži iako kažu da govore u moje ime. Ja ih nisam poslao, nisam im zapovjedio da govore, niti rekao što da govore. Proroštva im dolaze od lažnih viđenja, bezvrijednih gatanja i zabluda njihove mašte. 15 Stoga, BOG kaže ovo o tim prorocima koji narodu govore da neće biti rata i gladi: ‘Ja ih nisam poslao. Sami će nastradati od mača, umrijeti od gladi.’ 16 A narod, kojem oni proriču, umrijet će od gladi i mača. Zatim će biti izbačeni na ulice Jeruzalema. Te ljude, žene i njihovu djecu nitko neće sahraniti. Bit će im to kazna za njihovu zloću.«

17 »Jeremijo, prenesi im ovu poruku od mene:

‘Oči mi se pune suzama,
    dan i noć ne prestaju plakati.
Jer, moj narod[a] je zadobio tešku ranu,
    primio je udarac smrtonosan.
18 Izađem li van u polje,
    vidim trupla stradalih u ratu.
    U gradovima, ljudi umoreni glađu.
Proroci i svećenici putuju zemljom,
    ali ne znaju kako da pomognu.’«

19 Narod je na to odgovorio:
    »Bože, zar si Judu sasvim odbacio?
    Zar stvarno sad mrziš Sion?
Zašto nas tako jako udaraš?
    Nikad se oporaviti nećemo.
Čekali smo mir, ali ništa dobro nije došlo.
    Nadali se ozdravljenju, a dočekali užas!
20 O BOŽE, priznajemo svoj grijeh
    i krivnju svojih predaka.
    Svi smo protiv tebe zgriješili.
21 Radi slave svog imena, ne napuštaj nas!
    Ne umanjuj čast svoga slavnog prijestolja.
Sjeti se saveza koji si sklopio s nama
    i nemoj ga sada raskinuti.
22 Idoli drugih naroda ne donose kišu,
    nebesa ne mogu sama zapljuštati.
Samo ti, BOŽE naš, možeš dati kišu!
    Samo tebe čekamo
    jer ti sve to možeš učiniti.«

Footnotes

  1. 14,17 moj narod Doslovno: »nevina kći mog naroda«.