Izaija 44

Biblija: suvremeni hrvatski prijevod

44 »Jakove, ti si moj sluga,
    Izraele, tebe sam izabrao.
    Poslušajte me!
² Ovako kaže BOG, koji te stvorio,
    oblikovao u majčinoj utrobi,
    i koji će ti pomoći:
Ne boj se, Jakove, moj slugo.
    Ješurune^[a], tebe sam izabrao.
³ Izlit ću vodu na žednu zemlju
    i potoke na isušeno tlo.
Na potomstvo ću izliti svoj Duh
    i svoj blagoslov na tvoje potomke.
⁴ Nicat će kao trava na livadi,
    kao topole pokraj tekućih voda.
⁵ Jedan će reći: ‘Ja sam BOŽJI’,
    drugi će se zvati Jakovljevim imenom,
treći će napisati da mu je ime: ‘BOŽJA ruka’,
    a četvrti će uzeti ime ‘Izrael’.«

»Ja sam Početak i Završetak,
    nema Boga osim mene.
⁷ Tko je kao ja? Neka se javi.
    Neka to objavi i obrazloži mi.
Tko je još davno najavio što će biti?
    Neka nam on prorekne što će biti.
⁸ Ne drhtite, ne bojte se.
    Zar to nisam ja još davno
    objavio i prorekao?
Vi ste mi svjedoci.
    Ima li Boga osim mene?
Ne, nema druge Stijene;
    ne znam ni za jednu.«

⁹ Neki ljudi rade idole, ali su bezvrijedni.
    Sviđaju im se, ali od njih nema koristi.
Oni koji svjedoče za idole,
    slijepi su i neznalice,
    samo se sramote.
¹⁰ Tko radi beskorisnog lažnoga boga,
    u kalup lijevajući rastaljeni metal?
¹¹ On i njemu slični
    bit će izvrgnuti sramoti;
    obrtnici su samo ljudi.
Neka se svi okupe i pojave,
    prepast će se i osramotiti.
¹² Kovač uzima alat i radi idola
    na užarenom ugljenu.
Oblikuje ga čekićima,
    obrađuje snažnom rukom.
Ogladni i izgubi snagu,
    ne pije vodu i umori se.
¹³ Tesar mjeri užetom,
    pisaljkom crta lik
pa ga rezbari dlijetima
    i obilježava šestarom.
Napravi ga po ljudskom liku,
    dâ mu ljepotu čovjeka,
    da stoji u hramu.
¹⁴ Posiječe cedrove,
    uzme čempres ili hrast
pa ga za sebe odnjeguje
    među šumskim drvećem,
    ili posadi bor koji naraste od kiše.
¹⁵ To je čovjeku ogrijev;
    on uzima malo drva da se ugrije,
    pali vatru i peče kruh.
Ali onda izrezbari boga i slavi ga,
    napravi idola i klanja mu se.
¹⁶ Polovicu drva spali u vatri,
    na tome isprži meso,
    jede ga i najede se.
Uz to se i grije i govori:
    »Ah, toplo mi je, vidim vatru.«
¹⁷ Od ostatka napravi boga, svog idola,
    pada pred njim i klanja mu se.
Moli mu se i govori:
    »Spasi me, jer ti si moj bog.«
¹⁸ Takvi ljudi ništa ne znaju i ne razumiju.
    Oči su im zaslijepljene pa ne vide,
    a srce im je zatvoreno pa ne razumiju.
¹⁹ Nitko od njih da bi razmislio,
    nitko nema znanja ni pameti da kaže:
»Pola sam drveta spalio u vatri,
    na žeravici ispekao kruh,
    ispržio meso i pojeo ga.
Zar da od ostatka napravim nešto gnjusno?
    Zar da se klanjam drvenoj kladi?«
²⁰ Hrani se pepelom,
    zavodi ga obmanuto srce,
ne može se spasiti,
    ne može priznati:
    »Idol u mojoj ruci je laž!«

²¹ »Jakove, zapamti ovo!
    I ti, Izraele, jer si moj sluga.
Ja sam te načinio, ti si moj sluga,
    Izraele, neću te zaboraviti.
²² Otpuhao sam tvoje prekršaje kao oblak,
    tvoje grijehe kao izmaglicu.
    Vrati mi se, jer ja sam te otkupio.«

Gospodar govori:
»Za Jeruzalem kažem: ‘Bit će naseljen’,
    za Judine gradove: ‘Bit će obnovljeni’,
    a za njihove ruševine: ‘Ja ću ih podići.’
²⁷ Dubokim vodama kažem da presahnu,
    da ću im isušiti rijeke.
²⁸ Kiru kažem: ‘Ti si moj pastir
    i izvršit ćeš sve što želim.’
On će reći za Jeruzalem: ‘Neka se obnovi!’,
    a za Hram: ‘Neka mu se postave temelji!’«