Evanđelje po Luki 22

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Zavjera protiv Isusa i Judina izdaja

22 Bližio se Blagdan beskvasnih kruhova, koji se zove Pasha. ² Glavari su svećenički i pismoznanci tražili kako da ga smaknu, jer su se bojali naroda.

³ Sotona pak uđe u Judu, zvanog Iskariotski, koji se ubrajao među Dvanaestoricu, ⁴ te on ode i dogovori sa glavarima svećeničkim i zapovjednicima kako da im ga preda. ⁵ Oni se poradovaše i dogovoriše da će mu dati novca. ⁶ I on pristade, te je tražio zgodu da im ga preda mimo mnoštva.

Priprava pashalne večere

⁷ Dođe pak Dan beskvasnih kruhova u koji je trebalo žrtvovati pashu, ⁸ pa on posla Petra i Ivana te reče: »Pođite i pripravite nam da blagujemo pashu.« ⁹ Rekoše mu: »Gdje hoćeš da pripravimo?« ¹⁰ A on im reče: »Evo, čim uđete u grad, susrest će vas čovjek koji nosi krčag vode. Pođite za njim u kuću u koju on uđe ¹¹ i recite domaćinu te kuće: 'Učitelj te pita: Gdje je gostinjska soba u kojoj bih blagovao pashu sa svojim učenicima?' ¹² I on će vam pokazati prostranu i prostrtu gornju sobu. Ondje pripravite.« ¹³ Oni otiđoše i nađoše kako im je rekao te pripraviše pashu.

Pashalna večera

¹⁴ I kad dođe čas, smjesti se on za stol i apostoli s njime. ¹⁵ I reče im: »Žarko sam želio ovu pashu blagovati s vama prije svoje muke. ¹⁶ Jer kažem vam, neću je više blagovati dok se ne ispuni u kraljevstvu Božjemu.«^{[a] 17} I uzevši čašu, izreče hvalu i reče: »Uzmite je i razdijelite među sobom. ¹⁸ Jer kažem vam: odsad zasigurno neću piti od trsova roda dok kraljevstvo Božje ne dođe.«

Euharistija - Večera Gospodnja

¹⁹ I uzevši kruh izreče hvalu, razlomi i dade im govoreći: »Ovo je tijelo moje koje se za vas predaje. Ovo činite meni u spomen!« ²⁰ Tako i čašu, nakon večere, govoreći: »Ova je čaša novi Savez u mojoj krvi koja se za vas prolijeva.

²¹ Ali evo, ruka izdajnika mojega sa mnom je na stolu. ²² Jer Sin Čovječji, doduše, odlazi kako je određeno, ali jao onomu čovjeku koji ga izdaje!« ²³ A oni se stadoše pitati među sobom tko bi dakle od njih bio taj koji bi to mogao učiniti.

Tko je najveći?

²⁴ I dođe do prepirke među njima o tome koga bi od njih trebalo smatrati najvećim. ²⁵ A on im reče: »Kraljevi naroda gospoduju nad njima, i njihovi vlastodršci nazivaju sebe dobrotvorima. ²⁶ A vi nemojte tako! Nego onaj najveći među vama neka bude kao najmlađi, a upravitelj kao poslužitelj. ²⁷ Jer tko je veći: onaj koji je za stolom ili onaj koji poslužuje? Nije li onaj koji je za stolom? A ja sam među vama kao poslužitelj.

²⁸ Vi ste oni koji su sa mnom ustrajali u mojim kušnjama. ²⁹ I ja prenosim na vas kraljevstvo kao što ga je moj Otac prenio meni: ³⁰ da jedete i pijete za mojim stolom u kraljevstvu mojemu i da sjedite na prijestoljima sudeći dvanaest plemena Izraelovih.«

Opomene prije svršetka

³¹ »Šimune, Šimune, evo Sotona zaiska da vas prorešeta kao pšenicu.^{[b] 32} Ali ja sam molio za tebe da tvoja vjera ne ugasne. A ti, kad se jednom povratiš, učvrsti svoju braću!« ³³ On mu reče: »Gospodine, s tobom sam pripravan i u tamnicu i u smrt poći.« ³⁴ A on mu reče: »Kažem ti, Petre, neće pijetao danas zapjevati, dok triput ne zaniječeš da me poznaješ.«

³⁵ I reče im: »Kad vas poslah bez kese i torbe i obuće, je li vam što nedostajalo?« Oni rekoše: »Ništa.« ³⁶ Tada im reče: »Ali sad, tko ima kesu, neka je uzme! Isto tako i torbu! A tko nema, neka proda svoju haljinu i kupi mač. ³⁷ Jer kažem vam da se ono zapisano: 'Svrstan bi među bezakonike', treba ispuniti na meni, jer sve ono što se odnosi na mene ima svrhu.« ³⁸ Oni mu rekoše: »Gospodine, evo ovdje dva mača!« A on im reče: »Dosta je.«

Molitva na Maslinskoj gori

³⁹ Tada izađe te prema običaju pođe na Maslinsku goru. Za njim pođoše i učenici. ⁴⁰ Došavši na to mjesto, reče im: »Molite da ne upadnete u napast!«

⁴¹ I udalji se od njih koliko se može kamenom dobaciti, pade na koljena i stade moliti, ⁴² govoreći: »Oče! Ako hoćeš, otkloni od mene ovu čašu! Ali ne volja moja, nego tvoja neka bude!«

⁴³ I ukaza mu se anđeo s neba koji ga je hrabrio. ⁴⁴ A kad zapade u smrtnu tjeskobu, molio se još usrdnije. I znoj njegov postade kao kaplje krvi koje su padale na zemlju.^[c]

⁴⁵ Kad ustade od molitve, dođe k učenicima i nađe ih pozaspale od žalosti, ⁴⁶ pa im reče: »Što spavate? Ustanite i molite da ne upadnete u napast!«

Isus izdan i uhićen

⁴⁷ Dok je još govorio, eto svjetine. A jedan od Dvanaestorice, koji se zvao Juda, išao je pred njom. On se približi Isusu da ga poljubi. ⁴⁸ Isus mu reče: »Juda, zar poljupcem izdaješ Sina Čovječjega?«

⁴⁹ Kad oni oko njega vidješe što će biti, rekoše: »Gospodine, da udarimo mačem?« ⁵⁰ I udari jedan od njih slugu velesvećenika i odsiječe mu desno uho. ⁵¹ A Isus nato reče: »Ostavite se toga!« I dotaknu uho te ga zaliječi.

⁵² Reče pak Isus onima što dođoše na njega - glavarima svećeničkim, zapovjednicima hramskim i starješinama: »Kao na razbojnika izađoste s mačevima i toljagama! ⁵³ Dok sam svaki dan bio s vama u Hramu, ne dignuste ruku na me. Ali ovo je vaš čas i vlast tame.«

Petar zanijekao Isusa

⁵⁴ Pošto ga uhitiše, odvedoše ga i uvedoše u kuću velesvećenika. A Petar ga slijedio izdaleka.

⁵⁵ Naložiše vatru nasred dvorišta i posjedaše, a Petar sjedio među njima. ⁵⁶ Neka ga sluškinja vidje gdje sjedi uz vatru te, zagledavši se u nj, reče: »I ovaj bijaše s njim.« ⁵⁷ Ali on zanijeka: »Ne poznajem ga, ženo!« ⁵⁸ Nedugo potom vidje ga netko drugi i reče: »I ti si od njih.« A Petar reče: »Čovječe, nisam!« ⁵⁹ I pošto prođe oko jedan sat, netko opet stade tvrditi: »Istina, i ovaj bijaše s njim. Ta i Galilejac je.« ⁶⁰ A Petar reče: »Čovječe, ne znam o čemu govoriš.« I odmah, dok je on još govorio, zapjeva pijetao. ⁶¹ I okrenuvši se, Gospodin uprije pogled u Petra. A Petar se podsjeti riječi Gospodnje, kako mu reče: »Prije no što danas pijetao zapjeva, triput ćeš me zanijekati.« ⁶² I on izađe van i zaplaka gorko.

Isus pred Vijećem

⁶³ A ljudi koji su čuvali Isusa, izrugivali su mu se, udarajući ga. ⁶⁴ Prekrivši mu lice, zapitkivali su ga: »Proreci tko te udario!« ⁶⁵ I mnogo su drugog izgovarali protiv njega, huleći.

⁶⁶ Čim osvanu dan sabra se starješinstvo narodno, glavari svećenički i pismoznanci te ga odvedoše pred svoje Vijeće, ⁶⁷ govoreći: »Ako si ti Krist, reci nam.« A on im reče: »Ako vam reknem, nećete povjerovati, ⁶⁸ ako zapitam, nećete odgovoriti.^{[d] 69} No odsad će Sin Čovječji sjediti zdesna Sile Božje!« ⁷⁰ Svi pak rekoše: »Ti si dakle Sin Božji?« On im nato reče: »Vi kažete da Ja jesam.« ⁷¹ A oni rekoše: »Što nam još treba svjedočanstvo? Ta sami smo čuli iz njegovih usta.«