Evanđelje po Marku 5

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Opsjednuti Gerazenac

5 I stigoše na drugu stranu mora u gerazenski kraj.^{[a] 2} Čim izađe iz lađice, odmah mu iz grobnica dotrča ususret neki čovjek s nečistim duhom. ³ Obitavalište mu bilo u grobnicama, i nitko ga više nije mogao ni lancima svezati ⁴ jer je često već bio okovima i lancima vezan, ali je pokidao lance i rastrgao okove. I nitko ga nije mogao ukrotiti. ⁵ Stalno je, noću i danju, boravio u grobnicama i gorama, vičući i udarajući se kamenjem. ⁶ Kad izdaleka ugleda Isusa, dotrča i pokloni mu se, ⁷ te povika jakim glasom: »Što ja imam s tobom, Isuse, Sine Boga Svevišnjega? Zaklinjem te Bogom, ne muči me!« ⁸ Isus mu, naime, bijaše rekao: »Izađi, duše nečisti, iz ovoga čovjeka!« ⁹ Potom ga upita: »Kako ti je ime?« On mu onda reče: »Legija mi je ime, jer nas je mnogo.« ¹⁰ I uporno ga je preklinjao da ih ne protjera iz onoga kraja. ¹¹ A ondje je u podnožju brda paslo veliko krdo svinja. ¹² I oni ga stadoše preklinjati: »Pošalji nas u ove svinje da u njih uđemo!« ¹³ On im dopusti. I nečisti dusi izađoše te uđoše u svinje. I krdo od oko dvije tisuće sjuri se niz padinu u more i podaviše se u moru. ¹⁴ Nato svinjari pobjegoše i razglasiše to u gradu i po selima, a oni pođoše vidjeti što se dogodilo. ¹⁵ Dođu k Isusu i ugledaju opsjednutoga, onog koji je imao legiju, gdje sjedi obučen i pri zdravoj pameti. I prestrašiše se. ¹⁶ A očevici im ispripovjediše kako se to dogodilo opsjednutomu i ono o svinjama. ¹⁷ Tada ga stadoše usrdno moliti da ode iz njihova kraja. ¹⁸ Kad je ulazio u lađicu, stade ga i onaj što bijaše opsjednut usrdno moliti da bude s njime, ¹⁹ no on mu ne dopusti, nego mu reče: »Idi kući svojima i javi im koliko ti je toga učinio Gospodin, i smilovao ti se.«

²⁰ On ode i stade razglašavati po Dekapolisu koliko mu toga učini Isus. I svi su se divili.

Kći Jairova i ozdravljenje bolesnice

²¹ Kad Isus ponovno prijeđe lađicom na drugu obalu, veliko se mnoštvo okupi oko njega. Stajao je kraj mora.^{[b] 22} I dođe jedan od nadstojnika sinagoge imenom Jair. Ugledavši ga, padne pred njegove noge ²³ te ga usrdno zamoli: »Kćerkica mi je na umoru. Dođi i stavi ruku na nju da se spasi i poživi!« ²⁴ I on pođe s njime. A slijedilo ga veliko mnoštvo i pritiskalo ga.

²⁵ Neka je žena, koja je dvanaest godina bolovala od izljeva krvi, ²⁶ mnogo pretrpjela od mnogih liječnika, potrošila sve što je imala, a ništa joj nije koristilo, nego joj naprotiv pošlo nagore. ²⁷ Čuvši za Isusa, ona mu u mnoštvu priđe odostraga i dotaknu se njegove haljine, ²⁸ jer je smatrala: »Dotaknem li se samo i njegovih haljina, bit ću spašena.« ²⁹ I krvarenje joj odmah prestade, a u tijelu osjeti da je ozdravila od svoje muke. ³⁰ I odmah Isus, osjetivši u sebi da je iz njega izašla sila, okrenu se mnoštvu i stade se raspitivati: »Tko se to dotaknu mojih haljina?« ³¹ A njegovi su mu učenici govorili: »Vidiš mnoštvo gdje te pritišće i još pitaš: 'Tko me se dotaknu?'« ³² On pogleda unaokolo da vidi onu koja to učini. ³³ A žena, znajući što joj se dogodilo, prestrašena i sva drhćući dođe i pade pred njega te mu kaza svu istinu. ³⁴ A on joj reče: »Kćeri, tvoja te vjera spasila. Idi u miru, i budi zdrava od svoje muke!«

³⁵ Dok je on još govorio, dođu ukućani nadstojnika sinagoge govoreći: »Kći ti je umrla. Čemu još mučiti učitelja?« ³⁶ A Isus, prečuvši to što se govori, reče nadstojniku sinagoge: »Ne boj se! Samo vjeruj!«^{[c] 37} I ne dopusti nikomu da ga prati osim Petru, Jakovu i Ivanu, Jakovljevu bratu. ³⁸ I uđu u kuću nadstojnika sinagoge. On promotri metež i one što su plakali i silno jaukali, ³⁹ pa uđe i reče im: »Što ste se smeli i plačete? Dijete nije umrlo, nego spava.« ⁴⁰ A oni mu se podsmjehivahu. On ih sve istjera, uzme sa sobom djetetova oca i majku i one koji su bili s njime, te uđe gdje je dijete ležalo. ⁴¹ Tada prihvati dijete za ruku i reče: »Talitha kum!«, što znači: »Djevojčice, tebi govorim, ustani!« ⁴² I djevojčica odmah ustade i poče hodati - a bijaše joj dvanaest godina. Odmah svi ostadoše zaneseni, u zanosu veliku.^{[d] 43} On im strogo zapovjedi neka o tome nitko ne dozna; i reče nek joj dadnu jesti.