Evanđelje po Marku 12
Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001
Zli vinogradari
12 I stade im govoriti u prispodobama. »Čovjek posadi vinograd i ogradi ga plotom, iskopa tijesak, sagradi kulu, predade ga u zakup vinogradarima i otputova. 2 I u pogodno vrijeme posla vinogradarima slugu da uzme od njih od vinogradskoga uroda. 3 A oni ga uhvatiše, istukoše i otpraviše praznih ruku. 4 Opet posla k njima drugoga slugu. I njemu razbiše glavu i pogrdiše ga. 5 I opet posla jednoga, a njega ubiše. Tako i mnoge druge: jedne istukoše, a druge pobiše. 6 Još je imao jednoga, ljubljenog sina. Njega naposljetku posla k njima, govoreći: 'Poštovat će moga sina!' 7 No ti vinogradari rekoše jedni drugima: 'Ovo je baštinik! Hajde da ga ubijemo i baština će biti naša!' 8 I uhvatiše ga, ubiše i izbaciše izvan vinograda. 9 Što će dakle učiniti gospodar vinograda? Doći će i pogubiti te vinogradare i vinograd dati drugima. 10 Niste li čitali ovo Pismo: 'Kamen koji odbaciše graditelji, taj postade glavnim ugaonim kamenom. 11 Od Gospodina to dođe i čudesno je u očima našim'!«
12 I tražili su da ga uhite, ali se pobojaše mnoštva; jer razumješe da je protiv njih izrekao tu prispodobu. Tada ga ostaviše i otiđoše.
Pitanje o porezu
13 Tada pošalju k njemu neke od farizeja i herodovaca kako bi ga uhvatili u riječi. 14 Dođoše i reknu mu: »Učitelju! Znamo da si istinit i da ti nije stalo ni do koga, jer ne gledaš tko je tko, nego po istini učiš putu Božjemu. Je li dopušteno davati porez caru, ili nije? Da damo, ili ne damo?« 15 A on, poznavajući njihovo licemjerje, reče im: »Zašto me iskušavate? Donesite mi denar da ga vidim.« 16 Oni mu donesoše. I upita ih: »Čiji je ovo lik i natpis?« »Carev!«, rekoše mu. 17 A Isus im reče: »Caru podajte carevo, a Bogu Božje!« A oni su mu se divili.
Uskrsnuće i ženidba
18 I dođu k njemu saduceji koji tvrde da nema uskrsnuća. Pitali su ga: 19 »Učitelju! Mojsije nam je napisao: 'Umre li komu brat i ostavi ženu, a djeteta ne ostavi, neka njegov brat uzme tu ženu i podigne potomstvo svojemu bratu.' 20 Bilo je sedmero braće. I prvi uze ženu i umre i ne ostavi potomstva. 21 Uze je tada drugi i umrije ne ostavivši potomstva; isto tako i treći. 22 I nijedan od sedmorice ne ostavi potomstva. Posljednja od sviju umrije i ta žena. 23 O uskrsnuću, kad uskrsnu, komu će od njih ona biti ženom? Jer su je za ženu imala sedmorica.«[a] 24 Isus im reče: »Niste li u zabludi stoga što ne poznajete ni Pisama ni sile Božje? 25 Kad od mrtvih ustanu, niti se žene niti udaju, nego su kao anđeli na nebesima. 26 A što se tiče mrtvih, da ustaju, niste li čitali u Mojsijevoj knjizi, u odlomku o grmu, kako Mojsiju reče Bog: 'Ja sam Bog Abrahamov i Bog Izakov i Bog Jakovljev'? 27 On nije Bog mrtvih, nego živih. U velikoj ste zabludi.«
Najveća zapovijed
28 Pristupivši jedan od pismoznanaca, koji je slušao gdje oni raspravljaju, i primijetivši kako im je dobro odgovorio, upita ga: »Koja je zapovijed prva od sviju?« 29 Isus odgovori: »Prva je: 'Čuj, Izraele: Gospodin Bog naš, Gospodin je jedini! 30 Zato ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i iz sve duše svoje, i iz sve pameti svoje, i iz sve snage svoje!' 31 Druga je ova: 'Ljubi bližnjega svojega kao sebe samoga!' Druge veće zapovijedi od ovih nema.« 32 Reče mu pismoznanac: »Dobro, učitelju! Po istini si rekao: On je jedini, i nema drugoga osim Njega. 33 I Njega ljubiti iz svega srca, i iz sve misli, i iz sve snage, i ljubiti bližnjega kao sebe samoga, više je nego sve paljenice i žrtve.« 34 Vidjevši kako on pametno odgovori, Isus mu reče: »Nisi daleko od kraljevstva Božjega.« I nitko se više nije usuđivao išta ga zapitati.
Sin i Gospodin Davidov
35 Poučavajući u Hramu, Isus stade govoriti: »Kako to da pismoznanci kažu da je Krist sin Davidov? 36 Sam David reče u Duhu Svetome: 'Reče Gospodin Gospodinu mojemu: Sjedni meni zdesna dok neprijatelje tvoje ne položim pod noge tvoje.' 37 Sam ga David zove Gospodinom; otkuda mu je onda sin?« I veliko ga mnoštvo slušalo s užitkom.
Čuvajte se pismoznanaca!
38 A on im je u svojoj pouci govorio: »Čuvajte se pismoznanaca koji vole hodati u dugim haljinama, pozdrave na trgovima, 39 prva sjedala u sinagogama i čelna mjesta na gozbama; 40 koji proždiru kuće udovičke, a pod izlikom dugih molitava. Oni će primiti strožu osudu.«
Dar udovičin
41 Onda sjede nasuprot riznici te je promatrao kako ljudi u riznicu ubacuju bakrene novčiće. Mnogi su bogataši ubacivali mnogo. 42 Dođe i neka siromašna udovica i ubaci dvije lepte, što čini jedan kvadrant. 43 Tada dozvavši svoje učenike, reče im: »Zaista, kažem vam, ova je siromašna udovica ubacila više od svih koji su ubacivali u riznicu, 44 jer svi su oni ubacili od svoga suviška, a ona je od svoje oskudice ubacila sve što je imala - sve što joj je za život.«
Footnotes
- Mk 12,23 »kad uskrsnu« - autentičnost nije potvrđena u svim najvažnijim rukopisima.
Marko 12
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod
Bog šalje svoga Sina
(Mt 21,33-46; Lk 20,9-19)
12 Tada im je Isus počeo govoriti u usporedbama: »Čovjek je posadio vinograd i oko njega sagradio zid. Iskopao je jamu za tiješnjenje grožđa i napravio toranj za zaštitu. Zatim je vinograd iznajmio nekim vinogradarima pa je otišao na put. 2 Kad je došlo vrijeme berbe, poslao je slugu da od vinogradara uzme njegov dio grožđa. 3 No oni su ga uhvatili, prebili ga i poslali natrag praznih ruku. 4 Vlasnik im je poslao drugog slugu. Njemu su razbili glavu 5 i izvrijeđali ga. Poslao je još jednog slugu, ali su i njega ubili. Slao im je još mnogo drugih, od kojih su neke pretukli, a neke ubili.
6 Vlasniku je još jedino preostalo da pošalje svoga voljenog sina. Tako je njega poslao kao posljednjega. Mislio je: ‘Moga će sina sigurno poštovati!’
7 No vinogradari su među sobom govorili: ‘Ovo je nasljednik. Ubijmo ga i nasljedstvo će pripasti nama!’ 8 Uhvatili su ga, ubili i izbacili iz vinograda.
9 Što će sada učiniti vlasnik vinograda? Doći će i poubijati te vinogradare, a vinograd dati drugima. 10 Sigurno ste pročitali ovaj tekst u Svetom pismu:
‘Kamen, koji su odbacili graditelji,
postao je temeljni kamen.
11 Gospodin je to učinio
i čudesno je to vidjeti!’«[a]
12 Židovski su vođe počeli tražiti način kako da uhite Isusa jer su znali da je ova usporedba bila namijenjena njima. No bojali su se ljudi pa su ga ostavili i otišli.
Pitanje o porezu
(Mt 22,15-22; Lk 20,20-26)
13 Nakon toga, poslali su neke farizeje i herodovce da uhvate Isusa kako govori nešto krivo. 14 Došli su k njemu i rekli: »Učitelju, znamo da si iskren i da te ne zabrinjavaju tuđa mišljenja; ne gledaš tko je tko, nego istinski naučavaš Božju volju. Je li pravedno plaćati porez caru ili nije? Trebamo li ga plaćati ili ne?«
15 Isus je prozreo njihovo licemjerje pa im je rekao: »Zašto me pokušavate uhvatiti u zamku? Donesite mi srebrnjak da ga vidim.« 16 Donijeli su mu srebrnjak, a on im je rekao: »Čije je ovo lice i čije ime?« Odgovorili su: »Carevo.«
17 Na to im je Isus rekao: »Dajte onda caru što je carevo, a Bogu što je Božje.« Ostali su zapanjeni njegovim riječima.
Pitanje o uskrsnuću
(Mt 22,23-33; Lk 20,27-40)
18 Tada su mu došli neki saduceji[b]. Oni tvrde da nema uskrsnuća pa su ga upitali: 19 »Učitelju, Mojsije nam je naredio da se—ako čovjek umre bez djece—njegov brat mora oženiti njegovom ženom. Tako će se pokojnikova loza nastaviti.[c] 20 Bila su tako sedmorica braće. Prvi od njih se oženio, ali je umro a da nije imao djece. 21 Drugi se brat oženio istom ženom, no i on je umro ne imajući djece. Isto se dogodilo i s trećim bratom. 22 Ni jedan od sedmorice braće nije imao djece. Na kraju je umrla i žena. 23 Dakle, na dan uskrsnuća, kad ljudi budu ustali od mrtvih, čija će ona biti žena? Jer, sva su braća imala istu ženu.« 24 Isus im je rekao: »U zabludi ste jer ne poznajete ni Božju riječ[d] ni Božju moć. 25 Jer, kad ljudi ustanu od mrtvih, neće se ni ženiti ni udavati. Bit će poput anđela na Nebu. 26 Što se tiče činjenice da mrtvi uskrsavaju, niste li u Mojsijevoj knjizi čitali o gorućem grmu? Bog je tada rekao Mojsiju: ‘Ja sam Bog Abrahama, Izaka i Jakova.’[e] 27 A on je Bog živih, a ne mrtvih.[f] Vi, saduceji, u velikoj ste zabludi.«
Najvažnija zapovijed
(Mt 22,34-40; Lk 10,25-28)
28 Neki je učitelj Zakona došao i čuo njihovu raspravu. Kad je vidio kako im je Isus dobro odgovorio, upitao ga je: »Koja je zapovijed najvažnija?«
29 Isus je odgovorio: »Najvažnija je ova: ‘Čuj, o Izraele, Gospodin, tvoj Bog, jedini je Bog. 30 Voli svoga Gospodina Boga svim srcem svojim, svom dušom svojom, svim umom svojim i svom snagom svojom.’[g] 31 A druga je zapovijed: ‘Voli svoga bližnjega kao sebe samoga.’[h] Nema većih zapovijedi od ovih.«
32 Učitelj Zakona mu je rekao: »Dobro si to rekao, učitelju. Imaš pravo kad kažeš da je samo jedan Bog i da nema drugoga osim njega. 33 Voljeti njega svim srcem, svim razumom i svom snagom te voljeti bližnjega kao samoga sebe važnije je od svih davanja i žrtava.«
34 Kad je Isus čuo kako je čovjek mudro odgovorio, rekao mu je: »Ti nisi daleko od Božjega kraljevstva.« Nakon toga, nitko ga se više nije usudio ništa pitati.
Pitanje o Kristu i Davidu
(Mt 22,41-46; Lk 20,41-44)
35 Dok je poučavao u Hramu, Isus je upitao: »Kako učitelji Zakona mogu reći da je Krist Davidov potomak? 36 David je sâm, na poticaj Svetog Duha, rekao:
‘Gospodin je rekao mome Gospodinu:
Sjedni mi s desne strane
dok tvoje neprijatelje ne položim pod tvoje noge.’[i]
37 Ako ga sâm David naziva ‘Gospodinom’, kako mu onda Krist može biti potomak?« Mnoštvo ga je sa zadovoljstvom slušalo.
O učiteljima Zakona
(Mt 23,1-36; Lk 11,43; 20,45-47)
38 Isus je nastavio poučavati: »Čuvajte se učitelja Zakona. Oni vole hodati uokolo u svojim dugim haljinama dok ih ljudi pozdravljaju na trgovima. 39 Vole zauzimati najvažnija mjesta u sinagogama i na gozbama. 40 Oni otimaju vlasništvo udovica i tobože mole duge molitve. Oni će biti strože suđeni.«
Istinsko davanje
(Lk 21,1-4)
41 Isus je sjeo pokraj hramske kutije za milostinju i promatrao kako ljudi u nju ubacuju novac. Mnogi su bogataši stavljali puno novca. 42 Tada je došla siromašna udovica i ubacila dva bakrena novčića[j] vrlo male vrijednosti.
43 Isus je na to pozvao svoje učenike da se okupe i rekao im: »Govorim vam istinu. Ova je siromašna udovica dala više od svih drugih koji su stavljali novac u kutiju za milostinju. 44 Svi su oni davali od svoga viška, ali ona je u svom siromaštvu dala sve što je imala, sve od čega je živjela.«
Footnotes
- 12,10-11 Citat iz Ps 118,22-23.
- 12,18 saduceji Vodeća židovska vjerska i politička skupina. Prihvaćali su samo prvih pet knjiga Staroga zavjeta i nisu vjerovali u život poslije smrti.
- 12,19 Vidi Pnz 25,5-6.
- 12,24 Božju riječ Doslovno: »Pisma«.
- 12,26 Citat iz Izl 3,6.
- 12,27 A On je … mrtvih Naglasak je na tome da Abraham, Izak i Jakov moraju još uvijek biti živi.
- 12,29-30 Citat iz Pnz 6,4-5.
- 12,31 Citat iz Lev 19,18.
- 12,36 Citat iz Ps 110,1.
- 12,42 dva bakrena novčića Doslovno: »dvije lepte«. Lepton je bio maleni židovski bakreni novčić koji je imao vrijednost pola najmanjega rimskog novčića.
Copyright © 2001 by Life Center International
Biblija: suvremeni hrvatski prijevod (SHP) © 2019 Bible League International