Evanđelje po Luki 7

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Primjer vjere

7 Pošto dovrši sve te svoje besjede narodu, tako da im doprije do ušiju, uđe u Kafarnaum. ² Nekomu stotniku sluga bijaše bolestan, gotovo na umoru, a bijaše mu veoma drag. ³ Čuvši za Isusa, posla k njemu starješine židovske, moleći ga da dođe kako bi mu ozdravio slugu. ⁴ Oni dođoše k Isusu i stadoše ga usrdno moliti: »Dostojan je da mu to učiniš, ⁵ jer voli naš narod, i sinagogu nam je sagradio!«

⁶ Isus se uputi s njima. I kad već bijaše nedaleko od kuće, stotnik posla prijatelje da mu kažu: »Gospodine, ne trudi se, jer nisam dostojan da uđeš pod moj krov. ⁷ Zato se nisam smatrao dostojnim da dođem k tebi. Nego, reci riječ - da ozdravi moj sluga!^{[a] 8} Jer i ja, premda sam čovjek vlasti podređen, imam pod sobom vojnike pa kad jednomu kažem: 'Idi!' - i ide, a drugome: 'Dođi!' - i dođe. A sluzi svome: 'Učini to!' - i učini.« ⁹ Čuvši to, Isus mu se zadivi te, okrenuvši se mnoštvu koje ga je slijedilo, reče: »Kažem vam, ni u Izraelu tolike vjere ne nađoh!« ¹⁰ Kad su se oni koji su bili poslani vratili kući, nađoše slugu zdrava.

Uskrišenje udovičina sina

¹¹ Ode zatim u grad zvani Nain. S njime su išli njegovi učenici i silno mnoštvo. ¹² Približi se gradskim vratima, kad gle: iznosili su mrtvaca, sina jedinca u majke koja bijaše udovica. S njome je bilo brojno mnoštvo iz grada. ¹³ Kad je Gospodin ugleda, sažali se nad njom te joj reče: »Ne plači!« ¹⁴ I pristupivši, dotaknu se nosila; nosači zastadoše, a on reče: »Mladiću, tebi govorim, ustani!« ¹⁵ I podiže se mrtvac i stade govoriti, a on ga predade njegovoj majci. ¹⁶ Sve ih obuze strah. Slavili su Boga govoreći: »Prorok velik ustade među nama!« i »Pohodi Bog narod svoj!« ¹⁷ Ovaj se glas o njemu proširi po cijeloj Judeji i po svoj okolici.

Isus o Ivanu Krstitelju

¹⁸ O svemu tome dojaviše Ivanu njegovi učenici. Dozvavši dvojicu svojih učenika, Ivan ¹⁹ ih posla Gospodinu da ga pitaju: »Jesi li ti Onaj koji ima doći, ili drugoga da čekamo?«^{[b] 20} Došavši k njemu, ovi mu ljudi rekoše: »Ivan Krstitelj posla nas k tebi da pitamo: 'Jesi li ti Onaj koji ima doći ili drugoga da čekamo?'« ²¹ On je upravo u taj čas iscijelio mnoge od bolesti, muka i zlih duhova, i mnogim je slijepcima podario vid. ²² Tada im odgovori: »Idite i javite Ivanu što ste vidjeli i čuli: slijepi progledaju, hromi hode, gubavi se čiste i gluhi čuju, mrtvi ustaju, siromasima se navješćuje Evanđelje. ²³ I blažen je onaj tko se ne sablazni o mene!«

²⁴ Kad Ivanovi glasnici otiđoše, stade on govoriti mnoštvu o Ivanu: »Što ste izašli u pustinju pogledati? Trsku koju vjetar njiše? ²⁵ Ili što ste izašli vidjeti? Čovjeka u meke haljine odjevena? Eno, oni u sjajnoj odjeći i raskoši u kraljevskim su dvorima. ²⁶ Onda što ste izašli vidjeti? Proroka? Da, kažem vam, i više od proroka. ²⁷ On je Onaj o kome je pisano:

²⁸ Kažem vam, među rođenima od žena nema većega od Ivana; ipak je i najmanji u kraljevstvu Božjemu veći od njega.^{[c] 29} I sav narod koji je slušao, i carinici, priznadoše da je Bog u pravu, krstivši se Ivanovim krštenjem. ³⁰ A farizeji i zakonoznanci prezreše Božji naum za njih, ne htjevši da ih on krsti.«

Isus o suvremenicima

³¹ »Čemu ćemo onda reći da su nalik ljudi ovoga naraštaja? Komu su nalik? ³² Nalik su dječici što sjede na trgu i jedni drugima dovikuju, pa govore: 'U frule vam zasvirasmo i ne zaigraste, tužaljke zapjevasmo i ne zaplakaste.' ³³ Jer došao je Ivan Krstitelj; niti jede kruha, niti pije vina, a vi govorite: 'Zlog duha ima.' ³⁴ Došao je Sin Čovječji; jede i pije, a vi govorite: 'Gle proždrljivca i pijanice, prijatelja carinika i grješnika.' ³⁵ Ali opravda se mudrost pred svom svojom djecom.«

Grješnica kojoj je mnogo oprošteno

³⁶ Neki farizej molio ga je da blaguje s njime, te on uđe u kuću farizejevu i smjesti se za stol. ³⁷ Kadli eto neke žene, koja bijaše grješnica u gradu; doznavši da je on za stolom u farizejevoj kući, donese alabastrenu posudicu pomasti ³⁸ i stade straga do njegovih nogu. Plačući, suzama mu poče oblijevati noge. Svojom ih je kosom otirala, cjelivala ih i mazala pomašću.

³⁹ Vidjevši to farizej koji ga bijaše pozvao, reče u sebi: »Kad bi ovaj bio prorok, znao bi tko je i kakva je ta žena što ga se dotiče - da je grješnica.« ⁴⁰ Isus mu nato odgovori: »Šimune, imam ti nešto reći.« »Učitelju«, prihvati on, »reci!« ⁴¹ »Dvojica su dužnika dugovali nekom vjerovniku; jedan mu je dugovao pet stotina denara, a drugi pedeset. ⁴² Kako nisu mogli vratiti, on oprosti obojici. Koji će ga dakle od njih više ljubiti?« ⁴³ Šimun odgovori: »Smatram, onaj komu je više oprostio.« On mu nato reče: »Pravo si prosudio.«

⁴⁴ I okrenuvši se ženi, reče Šimunu: »Vidiš li ovu ženu? Ušao sam ti u kuću, vode mi na noge nisi dao; a ona mi je suzama svojim noge oblila i kosom ih svojom otrla. ⁴⁵ Poljupca mi nisi dao, a ona, otkako uđoh, ne prestade mi nogu cjelivati. ⁴⁶ Uljem mi glavu nisi pomazao, a ona mi je pomašću noge pomazala. ⁴⁷ Stoga, kažem ti, njezini su mnogi grijesi oprošteni, jer je ljubila mnogo. Komu se pak malo oprašta, ljubi malo.«

⁴⁸ A njoj reče: »Grijesi su ti oprošteni!« ⁴⁹ Oni koji su bili s njime za stolom stadoše među sobom govoriti: »Tko je ovaj što i grijehe oprašta?« ⁵⁰ I reče ženi: »Vjera te tvoja spasila. Idi u miru!«