Evanđelje po Luki 24

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Uskrsnuće Isusovo

24 Prvoga dana u tjednu, o praskozorju, dođoše one na grob noseći mirise koje pripraviše. ² Nađoše kamen otkotrljan od groba. ³ Uđoše, ali tijela Gospodina Isusa ne nađoše. ⁴ I dok su stajale zbunjene zbog toga, kad gle: a to dva čovjeka u blistavoj odjeći stadoše preda njih. ⁵ Prestrašene prignuše lica k zemlji, a oni im rekoše: »Zašto tražite Živoga među mrtvima? ⁶ Nije ovdje - uskrišen je! Sjetite se kako vam je zborio dok je još bio u Galileji, ⁷ da Sin Čovječji 'treba da bude predan u ruke grješnih ljudi, i da bude raspet, i trećega dana da ustane.'« ⁸ I one se prisjetiše njegovih riječi te, ⁹ vrativši se s groba, dojaviše sve to Jedanaestorici i svima drugima. ¹⁰ Bijahu to: Marija Magdalena, Ivana i Marija Jakovljeva; i ostale zajedno s njima. Kazivale su to apostolima, ¹¹ ali se njima njihove riječi pričinile kao besmislica i nisu im vjerovali.

¹² A Petar ustade i potrča na grob. Nadvirivši se, opazi samo povoje. I ode, čudeći se u sebi što se to dogodilo.

Ukazanje na putu u Emaus

¹³ I gle, dvojica od njih toga istoga dana bila su na putu u selo koje se zove Emaus, šezdeset stadija udaljeno od Jeruzalema. ¹⁴ Razgovarali su međusobno o svemu tome što se dogodilo. ¹⁵ Dok su tako razgovarali i raspravljali, približi im se i sam Isus te nastavi putem s njima. ¹⁶ Ali njihovim je očima bilo uskraćeno da ga prepoznaju. ¹⁷ On im reče: »Kakve su to riječi što ih putem jedan s drugim izmjenjujete?« Oni se, sumorni, zaustaviše.^{[a] 18} Jedan mu od njih, imenom Kleofa, odgovori: »Zar si ti jedini pridošlica u Jeruzalemu koji ne sazna što se u njemu ovih dana dogodilo?« ¹⁹ »Što?« - upita ih. A oni mu rekoše: »Ono s Isusom Nazarećaninom, koji bje prorok, silan u djelu i riječi pred Bogom i svim narodom; ²⁰ kako ga glavari svećenički i glavari naši predadoše da bude osuđen na smrt te ga raspeše. ²¹ Mi smo se pak nadali da je on onaj koji će otkupiti Izraela. Ali uza sve to, ovo je već treći dan otkako se to dogodilo. ²² A i neke nas žene od naših zbuniše. U zoru su bile na grobu, ²³ ali njegova tijela ne našavši, dođoše govoreći da su vidjele ukazanje anđela, koji su kazali da on živi. ²⁴ I neki od naših otiđoše na grob i nađoše onako kako i žene rekoše, ali njega ne vidješe.«

²⁵ A on im reče: »O nerazumni i srca spora da vjerujete u sve što su govorili proroci! ²⁶ Nije li trebalo da Krist sve to pretrpi te uđe u svoju slavu?« ²⁷ I počevši od Mojsija i svih proroka, protumači im ono što je u svim Pismima o njemu.

²⁸ Približiše se tad selu u koje su išli, a on se pričini kao da ide dalje. ²⁹ No oni navališe, govoreći: »Ostani s nama; ta predvečerje je i dan se već gasi!« I uđe da ostane s njima. ³⁰ I dok je bio s njima za stolom, uzevši kruh izreče blagoslov te im, razlomivši, davaše. ³¹ Njima se otvoriše oči i prepoznaše ga; a on iščeznu ispred njih. ³² Rekoše potom jedan drugomu: »Nije li srce naše gorjelo u nama dok nam je putem govorio, dok nam je tumačio Pisma?«^[b]

³³ Ustadoše istoga časa i vratiše se u Jeruzalem. I nađoše zajedno okupljenu Jedanaestoricu i one s njima, ³⁴ koji su govorili: »Doista uskrsnu Gospodin i ukaza se Šimunu.« ³⁵ A oni im ispripovijedaju ono s puta i kako ga prepoznaše u lomljenju kruha.

Ukazanje apostolima

³⁶ Dok su oni još to govorili, stade on usred njih i rekne im: »Mir vama!« ³⁷ A oni, preneraženi i prestrašeni, mislili su da gledaju duha. ³⁸ I on im reče: »Zašto ste uplašeni? I zbog čega sumnje naviru u vašemu srcu? ³⁹ Pogledajte moje ruke i moje noge! To sam ja! Opipajte me i vidite, jer duh nema tijela i kostiju, kao što vidite da ja imam.« ⁴⁰ I rekavši to, pokaza im ruke i noge. ⁴¹ I dok oni od radosti još nisu vjerovali, nego se snebivali, reče im: »Imate li ovdje što za jelo?« ⁴² Oni mu pružiše komad pečene ribe.^{[c] 43} On uze i pojede pred njima.

⁴⁴ Onda im reče: »Ovo su riječi moje koje sam vam govorio dok sam još bio s vama: treba se ispuniti sve što je zapisano o meni u Zakonu Mojsijevu, u Prorocima i Psalmima.« ⁴⁵ Tada im otvori um da razumiju Pisma. ⁴⁶ I reče im: »Ovako je pisano, da će Krist trpjeti i trećega dana ustati od mrtvih ⁴⁷ te da se u njegovo ime propovijeda obraćenje za oproštenje grijeha svim narodima, počevši od Jeruzalema.^{[d] 48} Vi ste svjedoci toga. ⁴⁹ I evo, ja šaljem obećanje Oca svojega na vas; vi pak ostanite u gradu sve dok se ne zaodjenete Silom s visine.«

Uzašašće

⁵⁰ Tada ih izvede napolje, prema Betaniji, te podigavši svoje ruke, blagoslovi ih.^{[e] 51} I dok ih je blagoslivljao, udalji se od njih i uznesen bijaše na nebo. ⁵² A oni se pokloniše pred njim te se s velikom radošću vratiše u Jeruzalem. ⁵³ I bili su stalno u Hramu blagoslivljajući Boga.^[f]