Evanđelje po Luki 10

Hrvatski Novi Zavjet – Rijeka 2001

Poslanje sedamdesetdvojice

10 Poslije toga Gospodin odredi drugu sedamdeset i dvojicu i posla ih po dvojicu pred sobom u svaki grad i mjesto kamo je namjeravao ići.^{[a] 2} Govorio im je: »Žetva je velika, ali je radnika malo. Molite dakle Gospodara žetve kako bi poslao radnike u žetvu svoju. ³ Idite! Evo, šaljem vas kao janjce među vukove. ⁴ Ne nosite ni kese, ni torbe, ni obuće. Putem se ne zaustavljajte nikoga pozdravljati! ⁵ U koju god kuću uđete, najprije recite: 'Mir kući ovoj!' ⁶ I bude li ondje tko sin mira, vaš će mir na njemu počinuti; akoli ne, vama će se vratiti. ⁷ U toj kući ostanite, jedite i pijte što se kod njih nađe, jer radnik je vrijedan svoje plaće. Ne prelazite iz kuće u kuću. ⁸ Kad uđete u koji grad, i prime vas, jedite ono što iznesu pred vas. ⁹ I iscjeljujte bolesnike koji su u njemu. Govorite im: 'Približilo vam se kraljevstvo Božje!' ¹⁰ A kad uđete u koji grad i ne prime vas, izađite na njegove ulice i recite: ¹¹ 'I prašinu vašega grada, što je prionula za naše noge, stresamo vam! Ali ovo znajte: Približilo se kraljevstvo Božje!' ¹² Kažem vam da će Sodomi biti lakše u onaj dan negoli gradu tome!«

'Jao' neobraćenim gradovima

¹³ »Jao tebi, Korozaine! Jao tebi, Betsaido! Jer da su se u Tiru i Sidonu dogodila silna djela koja su se dogodila u vama, odavno bi se već, sjedeći u kostrijeti i pepelu, bili obratili. ¹⁴ Ali će Tiru i Sidonu lakše biti na Sudu negoli vama. ¹⁵ I ti, Kafarnaume! Zar ćeš se do neba uzdići? Do Podzemlja ćeš se strovaliti. ¹⁶ Tko vas sluša, sluša mene; tko prezire vas, prezire mene. A tko prezire mene, prezire Onoga koji je mene poslao!«

Pravi razlog radosti

¹⁷ Sedamdesetidvojica se vratiše s radošću, govoreći: »Gospodine, i zli dusi nam se pokoravaju u ime tvoje.«^{[b] 18} On im reče: »Promatrah Sotonu kako poput munje pade s neba. ¹⁹ Evo, dao sam vam vlast da gazite po zmijama i štipavcima i po svoj neprijateljskoj sili, i ništa vam neće nauditi. ²⁰ Ali se ne radujte što vam se dusi pokoravaju, nego se radujte što su vaša imena zapisana na nebesima!«

Evanđelje otkriveno malenima

²¹ U taj čas uskliknu on u Duhu Svetom i reče: »Hvalim te, Oče, Gospodaru neba i zemlje, što si ovo sakrio od mudrih i razumnih, a otkrio malenima. Da, Oče, jer se tako svidjelo tebi.^{[c] 22} Sve mi je predao Otac moj, i nitko ne zna tko je Sin - do Otac; ni tko je Otac - do Sin, i onaj komu Sin htjedne otkriti.«

²³ I okrenuvši se učenicima, reče im nasamo: »Blažene oči koje gledaju što vi gledate! ²⁴ Jer, kažem vam, mnogi su proroci i kraljevi htjeli vidjeti što vi gledate, ali ne vidješe; i čuti što vi slušate, ali nisu čuli!«

Najveća zapovijed

²⁵ I gle, ustade neki zakonoznanac te, da bi ga iskušao, upita: »Učitelju, što mi je činiti da baštinim život vječni?« ²⁶ On mu reče: »Što je pisano u Zakonu? Kako čitaš?« ²⁷ A on odgovori: »Ljubi Gospodina Boga svojega iz svega srca svojega, i svom dušom svojom, i svom snagom svojom i svom pameću svojom, i bližnjega svojega kao sebe samoga.« ²⁸ Reče mu Isus: »Ispravno si odgovorio. To izvršavaj i živjet ćeš.«

Milosrdni Samarijanac

²⁹ Želeći se pak opravdati, upita on Isusa: »A tko je moj bližnji?« ³⁰ Isus prihvati i reče:

»Neki je čovjek silazio iz Jeruzalema u Jerihon pa upade među razbojnike koji ga svukoše i izudaraše, te otiđoše ostavivši ga polumrtva. ³¹ Slučajno je tim putem silazio neki svećenik, i vidjevši ga, mimoiđe. ³² Tako i neki levit kad dođe do toga mjesta priđe pa, vidjevši ga, mimoiđe. ³³ Neki pak Samarijanac, putujući, dođe do njega i vidjevši ga, sažali se. ³⁴ Priđe i povi mu rane zalivši ih uljem i vinom, te ga posadi na svoje živinče, prenese u gostinjac i pobrinu se za njega. ³⁵ Sutradan izvadi dva denara, dade ih gostioničaru i reče: 'Pobrini se za njega. A ako što više potrošiš, ja ću ti na svom povratku nadoknaditi.'

³⁶ Što ti se čini, koji je od ove trojice bio bližnji onomu što upade među razbojnike?« ³⁷ On nato reče: »Onaj koji mu iskaza milosrđe.« Isus mu onda reče: »Idi i ti čini tako.«

Marta i Marija

³⁸ Dok su oni tako išli svojim putem, uđe on u neko selo. Neka žena, imenom Marta, primi ga u kuću. ³⁹ Ona je imala sestru zvanu Marija koja je, sjednuvši tad Gospodinu do nogu, slušala njegovu riječ. ⁴⁰ A Marta bijaše vrlo zauzeta posluživanjem, pa priđe i reče: »Gospodine, zar ne mariš što me moja sestra ostavila samu da poslužujem? Reci joj dakle da mi pripomogne!« ⁴¹ Gospodin joj odgovori: »Marta, Marta, brineš se i uznemiruješ za mnogo, ⁴² a jedno je potrebno. Marija je doista bolji dio izabrala, koji joj se neće oduzeti.«