Add parallel Print Page Options

Мојсијева песма

15 Тада су Мојсије и Израиљци запевали ову песму у славу Господа:

„Господу ћу запевати,
    јер се силно прославио,
коња и коњаника
    у море је свалио.

Господ је моја сила и песма,
    он ми је спасење.
Он је мој Бог, славићу Бога оца свога,
    њега ћу ја узвисивати.
Господ је ратник,
    Господ му је име.
Кола је фараонова
    и војску његову у море сручио,
челници се војни
    у мору Црвеном подавили.
    Тама их је прекрила,
у дубине су морске
    као камен потонули.
Десница се твоја, Господе,
    прославила силом,
десница је твоја, Господе,
    затрла душмана.

Величанством своје славе
    оборио си оне што се против тебе буне,
свој гнев си као огањ послао,
    прождро их је као сламу.
На дах твојих ноздрва сабраше се воде,
    стихије се морске као зид усправише,
у срцу мора бездан се морски
    у тло чврсто претвори.
Душманин рече:
    ’Гонићу их, ухватити,
плен свој поделити,
    заситићу њима своју душу;
свој ћу мач исукати
    и силом их поробити.’
10 На дах твојих уста
    море их је прекрило,
потонуше као олово
    у моћним водама.
11 Ко је као ти,
    Господе, међу боговима?
Ко је као ти,
    величанствен у светости,
страшан у слави,
    творац чудеса?

12 Испружио си своју десницу
    и земља их је прогутала.
13 Својом милошћу ти си извео народ,
    њега си ти откупио,
снагом си га својом повео
    к стану своје светости.
14 Чуће то народи, од страха задрхтаће,
    страва обузеће житеље филистејске.
15 Смели су се владари едомски,
    застрепели кнезови моавски,
клонули су сви житељи Ханана.
16     Ужас и страх њих је обузео,
мишицом си их својом моћном
    занемео, скаменио,
док твој народ, Господе, не прође,
    док народ, који си ти стекао, не прође.
17 Довешћеш их и засадити
    на гори која теби припада,
    на месту које ти, о, Господе,
боравиштем својим учини,
    Светилиштем, Господе,
што га твоје руке утемељише.

18 Господ ће царевати
    у веке векова.“

19 Кад су, дакле, фараонови коњи, бојна кола и коњаници пошли за њима у море, Господ је вратио морске воде на њих, док су Израиљци ходали по сувом усред мора. 20 Потом је Аронова сестра Марија, пророчица, узела бубањ у руку, а све остале жене су је пратиле с бубњевима и плешући. 21 Марија им је запевала:

„Запевајте Господу
    јер се силно прославио,
коња и коњаника
    у море је свалио.“

Горка вода код Маре

22 Мојсије је повео Израиљце од Црвеног мора. Кренули су према пустињи Сур. Три дана су путовали пустињом, али нису нашли воду. 23 Кад су дошли у Мару, нису могли да пију воду код Маре, јер је била горка. Зато су то место назвали Мара[a]. 24 Народ је гунђао Мојсију: „Шта ћемо да пијемо?“

25 Мојсије завапи Господу. Господ му покаже неко дрво. Мојсије баци то дрво у воду и вода постане слатка.

Тамо им је Господ дао уредбе и право, и тамо их је ставио на кушњу. 26 Рекао је: „Ако пажљиво слушаш глас Господа, Бога свога, чиниш што је право пред њим, и слушаш његове заповести, те држиш све његове уредбе, ниједна од пошасти које сам довео на Египат неће доћи на тебе. Јер сам ја, Господ, твој лекар.“

27 Затим су дошли у Елим, где је било дванаест извора и седамдесет палми. Утаборили су се ту, уз воду.

Footnotes

  1. 15,23 Мара значи горка, горчина.