Add parallel Print Page Options

Јоахаз, цар Јуде

36 А народ земље је узео Јосијиног сина Јоахаза и зацарили га уместо његовог оца у Јерусалиму.

Јоахазу је било двадесет три године кад се зацарио, а владао је три месеца у Јерусалиму. Свргнуо га је египатски цар у Јерусалиму и земљи наметнуо данак од стотину таланата[a] сребра и једног таланта[b] злата. Египатски цар је поставио Елијакима, његовог брата, за цара над Јудом и Јерусалимом. Али му је променио име у Јоаким, а Нехаон је његовог брата Јоахаза узео и одвео у Египат.

Јоаким, цар Јуде

Јоакиму је било двадесет пет година кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога. Навуходоносор, цар вавилонски, је дошао и свезао га бронзаним оковима и одвео у Вавилон. Навуходоносор је понео део прибора из Господњег Дома у Вавилон и ставио их у свој двор у Вавилону.

Остала Јоакимова дела, одвратне ствари које је починио и оне које су се о њему откриле, записано је у Књизи о царевима Израиља и Јуде. На његово место се зацарио његов син Јоахин.

Јоахин, цар Јуде

Јоахину је било осамнаест[c] година кад се зацарио, а владао је три месеца и десет дана у Јерусалиму. Чинио је што је зло у очима Господњим 10 А када је прошло годину дана Навуходоносор је послао по њега, па га је довео у Вавилон заједно са драгоценостима из Господњег Дома. На његово место, над Јудом и Јерусалимом, зацарио је Седекију, његовог стрица.

Седекија, цар Јуде

11 Седекија је имао двадесет једну годину кад се зацарио, а владао је једанаест година у Јерусалиму. 12 Он је чинио што је зло у очима Господа, свог Бога, и није се понизио пред пророком Јеремијом и поруком уста Господњих. 13 Још се и побунио против цара Навуходоносора који га је заклео заветом пред Богом. Укрутио је врат и отврднуо срце да се не врати Господу, Богу Израиља. 14 Чак су и сви главари свештеника и народ све више и више грешили, према одвратним обичајима других народа. Оскрнавили су Дом Господњи који је он посветио у Јерусалиму.

Пад Јерусалима

15 Господ, Бог њихових отаца, им је упорно слао своје гласнике јер је имао самилости према свом народу и свом Пребивалишту. 16 Али они су исмејавали Божије гласнике, презирали су његове речи и ругали се његовим пророцима, све док гнев Господњи није дошао на његов народ и док више није било лека. 17 Тако је он довео на њих халдејског цара који је мачем побио њихове младиће у Дому њиховог Светилишта. Није имао милости ни према младићу, ни према девојци, ни према старцу и немоћноме. Господ их је све дао у цареве руке. 18 А све ствари Дома Божијег, велике и мале, све благо Дома Господњег, царево благо и благо кнезова – све је однео у Вавилон. 19 Спалили су Дом Божији, срушили су јерусалимске зидине, све дворове у њему су попалили и уништили све његове драгоцености.

20 Остатак који је преживео мач одвео је у изгнанство, у Вавилон, и они су њему и његовим синовима постали робови све до персијског царства. 21 А све то да се испуни Господња реч казана преко Јеремије – док земља није намирила све њене суботе, јер је почивала све дане њене опустошености док се није испунило седамдесет година.

22 Прве године Кира, цара Персије, да би се испунила реч Господња казана преко Јеремије, Господ је подигао дух Кира, цара Персије. Тако је он дао да целим његовим царством прође проглас, и још га је објавио написмено.

23 „Овако каже Кир, цар Персије:

’Сва земаљска царства ми је дао Господ Бог небески. Он ми је и заповедио да му изградим Дом у Јерусалиму, у Јуди. Ко год је међу вама од свег његовог народа, нека је са њим Господ, Бог његов, и нека иде горе.’“

Footnotes

  1. 36,3 Око 3,4 t.
  2. 36,3 Око 34 kg.
  3. 36,9 Осам година према јеврејском тексту, а осамнаест према Септуагинти, неким старим преписима и паралелном тексту 2. Цар 24,8.