2 Књига Самуилова 18

New Serbian Translation

Авесаломов пораз и смрт

18 Давид је извршио смотру народа који је био с њим, и поставио над њима заповеднике над хиљаду и заповеднике над стотину. ² Затим је Давид послао народ: једну трећину са Јоавом, другу трећину с Ависајем, сином Серујиним, братом Јоавовим, и једну трећину са Итајем Гаћанином.

Тада цар рече народу: „И ја ћу поћи с вама.“

³ Али људи му рекоше: „Ти нећеш ићи, јер ако ми побегнемо, они неће марити за нас. Чак и да половина од нас изгине, они неће марити за нас, јер ти вредиш као нас десет хиљада. Зато је боље да нам помажеш из града.“

⁴ Цар им рече: „Учинићу све што вам се чини добро.“

Тако је цар стајао код градских врата, док је сав народ излазио по стотинама и хиљадама.

⁵ Цар заповеди Јоаву, Ависају и Итају: „Чувајте ми младића Авесалома.“ Сав народ је чуо кад је цар заповедио ово свим заповедницима за Авесалома.

⁶ Народ је изашао у бој против Израиља; битка се водила у Јефремовој шуми. ⁷ Давидове слуге су поразиле израиљски народ; био је то велики пораз у онај дан: двадесет хиљада мртвих. ⁸ Битка се проширила по целом крају. Тога дана је шума прогутала више народа него што их је пало од мача.

⁹ А Авесалом је набасао на неке Давидове слуге. Авесалом је јахао на својој мазги, али док је мазга пролазила испод густе крошње једног великог храста, коса му се закачила за храст, тако да је висио између неба и земље. Мазга испод њега је наставила да иде.

¹⁰ Један од људи је то видео и јавио Јоаву: „Ено, видео сам Авесалома како виси о једном храсту.“

¹¹ Јоав рече човеку који му је донео вест: „Кад си га видео, зашто га ниси саставио са земљом на лицу места? Ја бих ти дао десет шекела сребра^[a] и један опасач.“

¹² Човек одговори Јоаву: „И да имам хиљаду шекела сребра у својим рукама, не бих дигао руку на царевог сина, јер је цар на наше уши заповедио теби, Ависају и Итају: ’Чувајте ми младића Авесалома.’ ¹³ Па и кад бих починио издају насрћући на његов живот, а од цара се ништа не може сакрити, ти би се држао по страни.“

¹⁴ Јоав му рече: „Нећу ја да траћим време с тобом!“ Онда је узео три копља у своју руку и забио их Авесалому у срце, док је још био жив усред храста. ¹⁵ Затим је десет момака, Јоавових штитоноша, окружило Авесалома и докрајчили га, те је умро.

¹⁶ Јоав је затрубио у трубу, па се народ вратио из потере за Израиљем; Јоав је, наиме, повукао народ. ¹⁷ Авесалома су узели и бацили у велику јаму у шуми и набацали на њега веома велику гомилу камења. У међувремену је сав Израиљ побегао својим кућама.

¹⁸ А Авесалом је, за живота, подигао себи стуб у Краљевој долини, јер је рекао: „Немам сина да сачува спомен на моје име.“ Зато је стуб назвао по свом имену, те се зове „Авесаломов споменик“ све до данас.

Давиду јављају за Авесаломову смрт

¹⁹ Тада Ахимас, Садоков син, рече: „Пусти ме да отрчим и јавим цару да га је Господ избавио из руку његових непријатеља.“

²⁰ Јоав му рече: „Данас нећеш бити гласник добре вести. Учинићеш то неки други дан, али данас нећеш јавити добру вест, јер је царев син погинуо.“

²¹ Затим Јоав рече Кушанину: „Иди и јави цару што си видео.“ Кушанин се поклони Јоаву и отрча.

²² Али Ахимас, син Садоков, опет рече Јоаву: „Било како било, пусти ме да и ја отрчим за Кушанином.“

Јоав му рече: „Зашто да трчиш, синко, кад ти добра вест неће донети награду?“

²³ „Било како било, пусти ме да отрчим.“

Јоав му рече: „Хајде, трчи!“ Ахимас отрча преко равнице и претече Кушанина.

²⁴ А Давид је баш седео међу двојим градским вратима. Тада је стражар, који је био на крову врата, подигао поглед и угледао неког човека како трчи. ²⁵ Стражар је викнуо и јавио цару. Цар рече: „Ако је са̂м, онда носи добру вест.“ Док се човек приближавао, ²⁶ стражар је видео другог човека како трчи, па је позвао чувара на вратима, рекавши: „Ево, још један човек трчи!“

Цар рече: „И он носи добру вест.“

²⁷ Стражар рече: „Видим да онај први трчи као Ахимас, Садоков син.“

Цар рече: „Он је добар човек и долази са добром вешћу.“

²⁸ Ахимас позва и рече цару: „Добро је!“ Затим се поклонио цару лицем до земље и рекао: „Нека је благословен Господ, Бог твој, који је зауставио људе што су дигли руку на мога господара цара.“

²⁹ Цар упита: „Да ли је младић Авесалом добро?“

Ахимас одговори: „Видео сам велико комешање кад ме је царев слуга Јоав слао, али нисам видео шта је било.“

³⁰ Цар рече: „Помери се тамо у страну.“ Он се померио у страну, па је стајао.

³¹ Тада је дошао Кушанин и рекао: „Добра вест за мога господара цара! Јер, данас те је Господ избавио из руку свих који су се дигли против тебе!“

³² Тада цар упита Кушанина: „Да ли је добро младић Авесалом?“

Кушанин одговори: „Нека непријатељи мога господара цара, и сви који се дижу против тебе да ти науде прођу као тај младић.“

³³ На то цар задрхта и оде у горњу собу над градским вратима и бризну у плач. Ишао је и говорио: „Сине мој Авесаломе, сине мој, сине мој Авесаломе! О, да сам ја умро уместо тебе! Авесаломе, сине мој, сине мој!“