1 Kings 2
New International Version
David’s Charge to Solomon(A)
2 When the time drew near for David to die,(B) he gave a charge to Solomon his son.
2 “I am about to go the way of all the earth,”(C) he said. “So be strong,(D) act like a man, 3 and observe(E) what the Lord your God requires: Walk in obedience to him, and keep his decrees and commands, his laws and regulations, as written in the Law of Moses. Do this so that you may prosper(F) in all you do and wherever you go 4 and that the Lord may keep his promise(G) to me: ‘If your descendants watch how they live, and if they walk faithfully(H) before me with all their heart and soul, you will never fail to have a successor on the throne of Israel.’
5 “Now you yourself know what Joab(I) son of Zeruiah did to me—what he did to the two commanders of Israel’s armies, Abner(J) son of Ner and Amasa(K) son of Jether. He killed them, shedding their blood in peacetime as if in battle, and with that blood he stained the belt around his waist and the sandals on his feet. 6 Deal with him according to your wisdom,(L) but do not let his gray head go down to the grave in peace.
7 “But show kindness(M) to the sons of Barzillai(N) of Gilead and let them be among those who eat at your table.(O) They stood by me when I fled from your brother Absalom.
8 “And remember, you have with you Shimei(P) son of Gera, the Benjamite from Bahurim, who called down bitter curses on me the day I went to Mahanaim.(Q) When he came down to meet me at the Jordan, I swore(R) to him by the Lord: ‘I will not put you to death by the sword.’ 9 But now, do not consider him innocent. You are a man of wisdom;(S) you will know what to do to him. Bring his gray head down to the grave in blood.”
10 Then David rested with his ancestors and was buried(T) in the City of David.(U) 11 He had reigned(V) forty years over Israel—seven years in Hebron and thirty-three in Jerusalem. 12 So Solomon sat on the throne(W) of his father David, and his rule was firmly established.(X)
Solomon’s Throne Established
13 Now Adonijah,(Y) the son of Haggith, went to Bathsheba, Solomon’s mother. Bathsheba asked him, “Do you come peacefully?”(Z)
He answered, “Yes, peacefully.” 14 Then he added, “I have something to say to you.”
“You may say it,” she replied.
15 “As you know,” he said, “the kingdom was mine. All Israel looked to me as their king. But things changed, and the kingdom has gone to my brother; for it has come to him from the Lord. 16 Now I have one request to make of you. Do not refuse me.”
“You may make it,” she said.
17 So he continued, “Please ask King Solomon—he will not refuse you—to give me Abishag(AA) the Shunammite as my wife.”
18 “Very well,” Bathsheba replied, “I will speak to the king for you.”
19 When Bathsheba went to King Solomon to speak to him for Adonijah, the king stood up to meet her, bowed down to her and sat down on his throne. He had a throne brought for the king’s mother,(AB) and she sat down at his right hand.(AC)
20 “I have one small request to make of you,” she said. “Do not refuse me.”
The king replied, “Make it, my mother; I will not refuse you.”
21 So she said, “Let Abishag(AD) the Shunammite be given in marriage to your brother Adonijah.”
22 King Solomon answered his mother, “Why do you request Abishag(AE) the Shunammite for Adonijah? You might as well request the kingdom for him—after all, he is my older brother(AF)—yes, for him and for Abiathar(AG) the priest and Joab son of Zeruiah!”
23 Then King Solomon swore by the Lord: “May God deal with me, be it ever so severely,(AH) if Adonijah does not pay with his life for this request! 24 And now, as surely as the Lord lives—he who has established me securely on the throne of my father David and has founded a dynasty for me as he promised(AI)—Adonijah shall be put to death today!” 25 So King Solomon gave orders to Benaiah(AJ) son of Jehoiada, and he struck down Adonijah and he died.(AK)
26 To Abiathar(AL) the priest the king said, “Go back to your fields in Anathoth.(AM) You deserve to die, but I will not put you to death now, because you carried the ark(AN) of the Sovereign Lord before my father David and shared all my father’s hardships.”(AO) 27 So Solomon removed Abiathar from the priesthood of the Lord, fulfilling(AP) the word the Lord had spoken at Shiloh about the house of Eli.
28 When the news reached Joab, who had conspired with Adonijah though not with Absalom, he fled to the tent of the Lord and took hold of the horns(AQ) of the altar. 29 King Solomon was told that Joab had fled to the tent of the Lord and was beside the altar.(AR) Then Solomon ordered Benaiah(AS) son of Jehoiada, “Go, strike him down!”
30 So Benaiah entered the tent(AT) of the Lord and said to Joab, “The king says, ‘Come out!(AU)’”
But he answered, “No, I will die here.”
Benaiah reported to the king, “This is how Joab answered me.”
31 Then the king commanded Benaiah, “Do as he says. Strike him down and bury him, and so clear me and my whole family of the guilt of the innocent blood(AV) that Joab shed. 32 The Lord will repay(AW) him for the blood he shed,(AX) because without my father David knowing it he attacked two men and killed them with the sword. Both of them—Abner son of Ner, commander of Israel’s army, and Amasa(AY) son of Jether, commander of Judah’s army—were better(AZ) men and more upright than he. 33 May the guilt of their blood rest on the head of Joab and his descendants forever. But on David and his descendants, his house and his throne, may there be the Lord’s peace forever.”
34 So Benaiah(BA) son of Jehoiada went up and struck down Joab(BB) and killed him, and he was buried at his home out in the country. 35 The king put Benaiah(BC) son of Jehoiada over the army in Joab’s position and replaced Abiathar with Zadok(BD) the priest.
36 Then the king sent for Shimei(BE) and said to him, “Build yourself a house in Jerusalem and live there, but do not go anywhere else. 37 The day you leave and cross the Kidron Valley,(BF) you can be sure you will die; your blood will be on your own head.”(BG)
38 Shimei answered the king, “What you say is good. Your servant will do as my lord the king has said.” And Shimei stayed in Jerusalem for a long time.
39 But three years later, two of Shimei’s slaves ran off to Achish(BH) son of Maakah, king of Gath, and Shimei was told, “Your slaves are in Gath.” 40 At this, he saddled his donkey and went to Achish at Gath in search of his slaves. So Shimei went away and brought the slaves back from Gath.
41 When Solomon was told that Shimei had gone from Jerusalem to Gath and had returned, 42 the king summoned Shimei and said to him, “Did I not make you swear by the Lord and warn(BI) you, ‘On the day you leave to go anywhere else, you can be sure you will die’? At that time you said to me, ‘What you say is good. I will obey.’ 43 Why then did you not keep your oath to the Lord and obey the command I gave you?”
44 The king also said to Shimei, “You know in your heart all the wrong(BJ) you did to my father David. Now the Lord will repay you for your wrongdoing. 45 But King Solomon will be blessed, and David’s throne will remain secure(BK) before the Lord forever.”
46 Then the king gave the order to Benaiah(BL) son of Jehoiada, and he went out and struck Shimei(BM) down and he died.
The kingdom was now established(BN) in Solomon’s hands.
1 Књига о царевима 2
New Serbian Translation
Давид саветује Соломона
2 Кад се приближио час Давидове смрти, заповедио је своме сину Соломону:
2 „Ја одлазим на пут којим сва земља иде. Стога буди јак и држи се мушки. 3 Пази на сва упутства Господа, Бога свога, следећи његове путеве и држећи његове прописе, његове заповеди, његове правила и његова сведочанства, како је записано у Закону Мојсијевом, да би био успешан у свему што предузимаш, куда год се окренеш. 4 Тада ће Господ испунити обећање које ми је дао, рекавши: ’Ако твоји синови буду пазили како живе, и буду ходили преда мном у верности свим својим срцем и свом својом душом, никада ти неће понестати наследника на Израиљевом престолу.’
5 Такође знаш шта ми је учинио Јоав, син Серујин, и шта је учинио с двојицом израиљских војних заповедника, Авениром, сином Неровим, и Амасом, сином Јетеровим. Он их је убио проливши крв у миру као у рату, окаљавши опасач око својих бокова и сандале на својим ногама крвљу проливеном у рату. 6 Поступи како ти мудрост налаже, али не дозволи да му седа глава с миром сиђе у Свет мртвих[a].
7 А синовима Варзелаја Галађана искажи благонаклоност, јер су били уз мене кад сам бежао пред твојим братом Авесаломом. Зато нека једу за твојим столом.
8 Код тебе је и Семај, син Гирин, Венијаминовац из Ваурима. Он ме је љуто проклињао оног дана кад сам ишао за Маханајим. Ипак, дошао је да ме дочека на Јордану. Тада сам му се заклео Господом: ’Нећу те погубити мачем.’ 9 Зато му не опраштај кривицу, јер ти си мудар човек, и знаш како да поступиш с њим, да пошаљеш његову седу главу с крвљу у Свет мртвих.“
10 Затим се Давид упокојио са својим прецима; сахранили су га у Давидовом граду. 11 Давид је владао над Израиљем четрдесет година. У Хеврону је владао седам година, а у Јерусалиму је владао тридесет три године.
Соломон учвршћује своју власт
12 Соломон је сео на Давидов престо, и његово царство се веома учврстило.
13 А Адонија, син Агитин, дође Витсавеји, мајци Соломоновој. Она упита: „Долазиш ли с миром?“
Он рече: „С миром.“
14 Он рече: „Имам нешто да ти кажем.“ Она рече: „Кажи.“
15 Он рече: „Ти знаш да је царство било моје, и да је сав Израиљ очекивао да будем цар. Али испало је другачије, па је припало моме брату, јер га је добио од Господа. 16 А сад имам нешто што бих те замолио. Немој ме одбити.“
Она рече: „Говори.“
17 „Питај, молим те, цара Соломона – он те неће одбити – да ми да̂ Ависагу Сунамку за жену.“
18 „У реду – рече Витсавеја – разговараћу с царем о теби.“
19 Витсавеја дође цару Соломону да с њим разговара о Адонији. Цар је устао да је поздрави; поклонио јој се, па је сео на престо. Тада су поставили столицу за цареву мајку, те је она села њему с десне стране.
20 Она рече: „Тражила бих од тебе једну малу ствар, немој ме одбити.“
Цар јој рече: „Тражи, мајко, јер те нећу одбити.“
21 Она рече: „Нека се да̂ Ависага Сунамка твоме брату Адонији за жену.“
22 Цар Соломон одговори својој мајци: „Зашто тражиш Ависагу Сунамку за Адонију? Што не тражиш и царство за њега, пошто је он мој старији брат?! А још су и свештеник Авијатар и Јоав, син Серујин, уз њега.“
23 Тада се цар Соломон закле: „Нека ми Господ тако учини, и још више, ако Адонија не плати главом за ове речи! 24 Стога, живога ми Господа, који ме је поставио на престо Давида, оца мога, и подигао ми дом, како је обећао, данас ће Адонија бити погубљен!“ 25 Тада цар Соломон посла Венају, сина Јодајевог, који удари Адонију, те он умре.
26 Затим је цар рекао свештенику Авијатару: „Иди у Анатот на свој посед. Заслужио си да умреш, али те нећу погубити данас, јер си носио Ковчег Господа Бога пред мојим оцем, и јер си поднео све невоље које је мој отац поднео.“ 27 Тако је Соломон искључио Авијатара из свештенства Господњег, да се испуни реч Господња изречена у Силому за дом Илијев.
28 Кад је ова вест дошла до Јоава, побегао је у Шатор Господњи, и ухватио се за рогове жртвеника, пошто се Јоав приклонио Адонији, иако се није приклонио Авесалому. 29 Тада су јавили цару Соломону: „Јоав је побегао у Шатор Господњи и ено га код жртвеника.“ Цар посла Венају, сина Јодајевог и рече му: „Иди и убиј га.“
30 Венаја уђе у Шатор Господњи и рече Јоаву: „Цар заповеда да изађеш.“
Али он одговори: „Нећу, нека умрем овде!“
Венаја се врати цару с одговором: „Јоав је рекао тако и тако; то је одговор који ми је дао.“
31 Цар му рече: „Уради како је рекао. Убиј га, па га сахрани. Тако ће се с мене и с дома мога оца уклонити кривица за невину крв коју је Јоав пролио. 32 Тако ће Господ вратити његово крваво дело на његову главу, јер је убио два праведна човека и то боља од њега; он је, без знања мога оца Давида, убио мачем Авенира, сина Неровог, војводу Израиљевог, и Амасу, сина Јетеровог, војводу Јудиног. 33 Нека кривица за њихову крв падне на главу Јоаву и његовом семену заувек. А Давиду и његовом семену, његовом дому и његовом престолу, нека довека буде мир од Господа.“
34 Венаја, син Јодајев, оде и удари Јоава, те он умре. Сахранили су га код његове куће у пустињи. 35 Цар Соломон је уместо њега поставио Јодајевог сина Венају над војском, а свештеника Садока је цар поставио уместо Авијатара.
36 Потом цар посла по Семаја и рече му: „Сагради себи кућу у Јерусалиму и остани тамо; никуд не излази оданде. 37 Оног дана кад изађеш и пређеш преко потока Кидрона, знај да ћеш свакако умрети, па ће твоја крв пасти на твоју главу.“
38 Семај одговори цару: „Повољна је реч коју је рекао мој господар цар. Твој слуга ће урадити тако.“ Семај је дуго времена остао у Јерусалиму.
39 На крају треће године, два Семајева роба одбегну к Ахису, сину Махином, цару гатском. Семају су јавили: „Твоји робови су у Гату.“ 40 Семај устане, оседла магаре и оде у Гат, к цару Ахису, да тражи своје робове. Семај оде и доведе своје робове из Гата.
41 Но, Соломону су јавили да је Семај отишао из Јерусалима у Гат и да се вратио. 42 Цар посла по Семаја и рече му: „Нисам ли те заклео Господом и упозорио те: ’Оног дана кад изађеш било где, знај да ћеш свакако умрети?’ Зар ми ниси одговорио: ’Повољна је реч; послушаћу’? 43 Зашто ниси одржао заклетву Господу и заповест коју сам ти дао?“
44 Цар је још рекао Семају: „Ти знаш у свом срцу све зло које си учинио моме оцу Давиду. Нека Господ врати твоје зло на твоју главу. 45 Нека Соломон буде благословен, а престо Давидов нека заувек буде утврђен пред Господом.“
46 Тада је цар дао наредбу Венаји, сину Јодајевом, па је отишао и ударио Семаја, те је овај умро.
Тако се царство утврдило у Соломоновим рукама.
Footnotes
- 2,6 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.
Holy Bible, New International Version®, NIV® Copyright ©1973, 1978, 1984, 2011 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide.
NIV Reverse Interlinear Bible: English to Hebrew and English to Greek. Copyright © 2019 by Zondervan.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.