1 Самуило 20

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Јонатан штити Давида

20 Давид потом побеже из Најота код Раме и оде Јонатану, па га упита: »Шта сам учинио? Шта сам згрешио? Шта сам то учинио нажао твом оцу кад хоће да ми одузме живот?«

² »Далеко било! Нећеш ти погинути!« одврати Јонатан. »Јер, види: мој отац не предузима ништа, ни велико ни мало, а да се не повери мени. Зашто би онда то крио од мене? То не може бити.«

³ Али Давид се закле и рече: »Твој отац добро зна да сам нашао милост у твојим очима, па је помислио: ‚Јонатан не сме да сазна за ово, да се не ражалости.‘ Али, тако ми ГОСПОДА живога и живога ми тебе, само је корак између мене и смрти.«

⁴ Јонатан му рече: »Кажи ми шта хоћеш да учиним за тебе.«

⁵ А Давид одврати: »Ето, сутра је Празник младог месеца и требало би да обедујем с царем. Али ти ме пусти да одем и сакријем се у пољу до прекосутра увече. ⁶ Ако твој отац уопште примети да ме нема, ти реци: ‚Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде до свог родног града Витлејема, јер се тамо приноси годишња жртва за цело његово братство.‘ ⁷ Ако он каже: ‚Добро,‘ ја, твој слуга, бићу миран. Али ако се разгневи, буди сигуран да је одлучио да ми нанесе зло. ⁸ А ти милостиво поступи према мени, свом слузи, јер си са мном склопио савез пред ГОСПОДОМ. Ако сам крив, онда ме сам убиј! Зашто да ме предаш свом оцу?«

⁹ »Далеко било!« рече Јонатан. »Када бих било шта знао о томе да је мој отац одлучио да ти нанесе зло, зар ти не бих рекао?«

¹⁰ Давид упита: »Ко ће ми јавити ако ти твој отац оштро одговори?«

¹¹ »Хајде«, одврати Јонатан, »изађимо у поље.«

Када су обојица изашли у поље, ¹² Јонатан рече Давиду: »Тако ми ГОСПОДА, Бога Израеловог, до прекосутра у ово доба испитаћу свог оца. Ако буде добронамеран према теби, послаћу некога к теби и јавити ти. ¹³ Али ако мој отац намерава да ти нанесе зло, нека ме ГОСПОД најстроже казни ако ти то не јавим и не пустим те да одеш у миру. Нека ГОСПОД буде уз тебе као што је био уз мог оца. ¹⁴ А ти према мени поступај милостиво попут ГОСПОДА док год будем жив, да не погинем. ¹⁵ И немој никада да ускратиш своју љубав мојој породици, чак ни када ГОСПОД уклони све твоје непријатеље са лица земље.«

¹⁶ Тада Јонатан склопи савез с кућом Давидовом, говорећи: »Нека ГОСПОД затражи од Давидових непријатеља да му положе рачун.«

¹⁷ И Јонатан затражи од Давида да потврди своју заклетву, јер га је волео као самога себе.

¹⁸ Јонатан рече: »Сутра је Празник младог месеца. Приметиће да те нема, јер ће твоје место бити празно. ¹⁹ Прекосутра предвече иди онамо где си се био сакрио кад су ове невоље почеле и чекај код камена Езела. ²⁰ Ја ћу одапети три стреле према њему, као да гађам мету, ²¹ па ћу послати слугу и рећи му: ‚Иди да нађеш стреле.‘ Ако му кажем: ‚Ево стреле су ти с ове стране. Донеси их‘, ти онда дођи, јер, тако ми ГОСПОДА живога, безбедан си, нема опасности. ²² Али, ако му кажем: ‚Ено ти стрелâ с оне стране,‘ онда мораш да одеш, јер те је ГОСПОД послао одавде. ²³ А што се тиче онога о чему смо разговарали – упамти: ГОСПОД је сведок између тебе и мене довека.«

²⁴ Тако се Давид сакри у пољу.

Када је дошао Празник младог месеца, цар седе да обедује. ²⁵ Седео је на свом уобичајеном месту поред зида, преко пута Јонатана. Авнер је седео поред Саула, а Давидово место било је празно.

²⁶ Саул тога дана не рече ништа, јер је помислио: »Давиду се сигурно нешто десило, па је постао нечист – да, сигурно је нечист.«

²⁷ Али сутрадан, другог дана у месецу, Давидово место је опет било празно, па Саул упита свога сина Јонатана: »Зашто син Јесејев ни јуче ни данас није дошао на обед?«

²⁸ А Јонатан одговори: »Давид ме усрдно замолио да га пустим да оде у Витлејем. ²⁹ Рекао ми је: ‚Пусти ме, јер моја породица приноси жртву у граду и брат ми је заповедио да будем тамо. Ако сам нашао милост у твојим очима, пусти ме да одем да се видим с браћом.‘ Зато није дошао за цареву трпезу.«

³⁰ Саул на то плану гневом на Јонатана и рече му: »Изроде издајнички!^[a] Мислиш да не знам да си стао на страну сина Јесејевог на своју срамоту и на срамоту мајке која те родила! ³¹ Све док син Јесејев живи на земљи, нећеш бити сигуран ни ти, ни твоје царство. А сад, пошаљи по њега и доведи ми га, јер мора да умре!«

³² »Зашто да буде погубљен? Шта је учинио?« упита Јонатан оца, ³³ а овај баци копље на њега, да га убије.

Тада Јонатан увиде да је његов отац одлучио да убије Давида. ³⁴ Он устаде од трпезе силно љут, и тог другог дана у месецу није јео, јер га је узрујало то што његов отац срамно поступа с Давидом. ³⁵ Сутрадан ујутро оде у поље да се састане с Давидом, а са собом поведе једног младог слугу.

³⁶ »Трчи«, рече слузи, »и нађи стреле које одапнем.«

Док је слуга трчао, он одапе стрелу даље од њега.

³⁷ Када је слуга дошао до места на које је пала Јонатанова стрела, Јонатан повика за њим: »Зар није стрела онамо даље од тебе?«

³⁸ А онда повика: »Пожури! Иди брзо! Не заустављај се!«

Слуга покупи стрелу и врати се господару. ³⁹ Ништа није приметио, јер су само Јонатан и Давид знали шта се дешава.

⁴⁰ Тада Јонатан даде своје оружје слузи и рече: »Иди и врати ово у град.«

⁴¹ Када је слуга отишао, Давид се диже с јужне стране камена, паде ничице на земљу и трипут се поклони. Онда се изљубише и заплакаше. А Давид је плакао јаче.

⁴² Јонатан рече Давиду: »Иди у миру, јер смо се у име ГОСПОДА један другом заклели на пријатељство, рекавши: ‚ГОСПОД је сведок између тебе и мене и између твојих и мојих потомака довека!‘«

Тада Давид оде, а Јонатан се врати у град.