Песма над песмама 5

New Serbian Translation

5 Дошао сам у врт свој, о, сестро моја, невесто!
    Побрао сам смирну моју са зачинима мојим,
појео сам саће моје с медом мојим,
    попио сам вино моје са млеком мојим.

Једите и пијте, о, пријатељи моји!
    Опијте се, о, најмилији!

² Спавам, ал’ срце ми будно.
    Чуј! Вољени мој куца:
„Отвори ми, сестро моја, вољена моја,
    голубице без мане!
Глава ми је натопљена росом,
    увојке ми ноћ је овлажила.“
³ Одору сам своју свукла
    и како да је навучем?
Ноге сам опрала своје
    и како да их испрљам?
⁴ Кроз отвор је мој вољени провукао руку своју
    и за њим је устрептала утроба моја.
⁵ Устала сам да отворим вољеноме своме
    и с руку ми је прокапала смирна,
на резу је с прстију ми
    процурила смирна.
⁶ И отворила сам вољеном свом,
    али мој се вољени окренуо и отишао.
    Душа ми је клонула што се удаљио.
Тражила сам га и нисам га нашла,
    дозивала сам га и није ми се одазвао.
⁷ Нашли су ме стражари што обилазе град.
    Истукли су ме, израњавали,
узели су вео с мене
    стражари са зида.
⁸ Ћерке јерусалимске, заклињем вас,
    ако нађете вољенога мога
шта да му кажете?
    Да болујем од љубави.

⁹ А што је твој вољени бољи од других вољених,
    о, ти најлепша међу женама?
Што је твој вољени бољи од других
    па нас заклињеш тако?

¹⁰ Мој вољени блиста, румен је,
    наочитији од десет хиљада!
¹¹ Глава му је од злата злаћаног,
    коса увојита
    и ко гавран црна.
¹² Очи су његове голубице
    на воденим брзацима,
млеком умивене,
    складно угнеждене.
¹³ Образи му ко леје зачина
    и куле миришњавих трава;
усне су му љиљани
    са који се цеди смирна.
¹⁴ Руке су му ко палице златне
    пуне хрисолита,
стомак му је плоча слоноваче
    покривена сафирима.
¹⁵ Његове су ноге мермерни стубови
    положени на темеље од сувога злата;
стасит је ко Ливан,
    као пробрани кедрови.
¹⁶ Уста су му заслађена
    и сав је пожељан;
такав је вољени мој, такав је драган мој,
    о, ћерке јерусалимске!