Add parallel Print Page Options

Прича о свадбеној гозби

22 Исус им је поново говорио у причама. Рекао је: „Царство небеско је слично неком цару који је приредио свадбу за свога сина. Онда је послао своје слуге да позову званице на свадбу, али нико није хтео да дође.

Цар је изнова послао своје слуге, рекавши: ’Реците званицама: „Ево, приправио сам трпезу. Заклао сам своје волове, товљене јунце и све је приправљено. Дођите на свадбу!“’

Али званице не марећи одоше: један на своју њиву, други за својом трговином. Остали су ухватили цареве слуге, злостављали их и побили. Цар се на то разбеснео, послао своју војску, те побио оне убице, а њихов град спалио.

Затим је цар рекао својим слугама: ’Свадба је, ево, приређена, али званице нису биле достојне. Стога, идите на раскршћа, и кога год нађете, позовите на свадбу!’ 10 Слуге изађоше на путеве и сакупише све које су нашли, зле и добре, тако да је свадбена дворана била пуна гостију.

11 Кад је цар ушао да види званице, угледао је једног човека који није био свечано одевен за свадбу. 12 Цар му рече: ’Пријатељу, како си ушао овамо а ниси одевен како приличи за свадбу?’ Човек занеми.

13 Тада цар рече својим слугама: ’Свежите му ноге и руке па га избаците у таму најкрајњу.’ Онде ће бити плач и шкргут зуба. 14 Много је званих, али је мало изабраних.“

Порез цару

15 Тада су фарисеји отишли и на свом Већу сковали план како да Исуса ухвате у речи. 16 Потом су послали своје ученике и иродовце који му рекоше: „Учитељу, знамо да говориш истину и да по истини учиш о путу Божијем, да никоме не угађаш, јер не правиш разлике међу људима. 17 Реци нам шта мислиш: да ли је допуштено давати порез цару или не?“

18 Исус је прозрео њихову опакост, па је рекао: „Зашто ме искушавате, лицемери? 19 Покажите ми новац за плаћање пореза!“ Дали су му сребрњак. 20 Исус их упита: „Чији је ово лик и натпис?“ 21 Они одговоре: „Царев[a].“ „Онда, дајте цару царево, а Богу Божије.“ 22 Када су чули ово, задивили су се, па су га оставили и отишли.

О ускрсу мртвих

23 Истог дана приступе му и садукеји, који говоре да нема ускрсења, 24 и упитају га: „Учитељу, Мојсије је рекао: ’Ако неки човек умре и иза себе остави жену, а нема деце, онда нека се његов брат ожени удовицом и подигне потомство своме брату.’ 25 Било тако у нас седморо браће. Први се оженио и умро, па како није имао потомства, његова жена остане његовом брату. 26 Исто је било и са другим и трећим, и тако све до седмога. 27 На крају умре и жена. 28 Кад приликом ускрсења буду ускрсли, коме ће, дакле, припасти жена, будући да су сва седморица била њоме ожењена?“

29 Исус им одговори: „У заблуди сте, јер не познајете ни Писмо ни силу Божију. 30 Јер кад наступи ускрсење, људи се неће ни женити ни удавати, него ће бити као анђели на небу. 31 А што се тиче ускрса из мртвих, зар нисте читали шта је рекао Бог? 32 ’Ја сам Бог Авра̂мов, Бог Исаков и Бог Јаковљев.’ Он није Бог мртвих, него живих.“

33 Када је мноштво то чуло, било је задивљено његовим учењем.

Највећа заповест

34 Када су фарисеји видели да је Исус ућуткао садукеје, окупише се, 35 а један од њих, зналац Светог писма, упита га, с намером да га искуша: 36 „Учитељу, која је заповест највећа у Закону?“ 37 Исус му одговори: „Воли Господа, Бога свога, свим срцем својим, свом душом својом и свим умом својим.’ 38 Ово је највећа и најважнија заповест. 39 Друга је једнако важна: ’Воли ближњега свога као самога себе. 40 На овим двема заповестима почива сав Закон и Пророци.“

Христос – Давидов Син и Господ

41 Када су се фарисеји окупили, Исус их упита: 42 „Шта мислите о Христу? Чији је он син?“

Они му одговоре: „Давидов.“

43 Он их упита: „Како га онда Давид, посредством Духа, назива Господом кад говори:

44 ’Рече Господ Господу моме:
    „Седи мени с моје десне стране,
док душмане не положим твоје,
    за твоје ноге подножје да буду“’?

45 Дакле, ако га Давид назива Господом, како онда може да буде његов син?“

46 Нико није могао да му одговори ни речи, и нико се од тада није усудио да га пита било шта.

Footnotes

  1. 22,21 Мисли се на цезара то јест, римског цара.