Марко 12
Macedonian New Testament
Алегорија со лошите лозари
(Мт. 21:33-46; Лк. 20:9-19) 12 Тогаш Исус им ја кажа оваа споредба:
„Еден човек си насади лозје, го загради со плот, ископа јама за гмечење на грозјето и изгради чуварска кула. Потоа им го даде лозјето под наем на лозарите, а тој замина на пат. 2 Кога дојде време за гроздобер, тој испрати еден од своите слуги кај лозарите, за да му го донесе делот од бербата што му припаѓа како надомест. 3 Но лозарите го фатија, го натепаа и го избркаа со празни раце. 4 Тој повторно им испрати друг слуга, но тие го изудрија по главата и го изнавредија. 5 Им испрати и трет слуга, но тие го убија. Потоа испрати и многу други слуги, но лозарите едни од нив претепаа, други убија.
6 Му остана уште само еден: неговиот син-љубимец. На крајот им го испрати и него, сметајќи дека ќе имаат почит спрема него. 7 Но лозарите си рекоа меѓу себе: ,Овој е наследникот! Ајде да го убиеме и да го присвоиме неговото наследство!‘ 8 И го фатија, го убија, а телото му го исфрлија надвор од лозјето. 9 Што мислите, што ќе направи сопственикот на лозјето? - Ќе дојде и ќе ги погуби лозарите, а лозјето ќе им го даде на други лозари!
10 Зар не сте го читале ова во Светото Писмо:
,Каменот што ѕидарите го отфрлија
стана камен-темелник!
11 Тоа го направи Господ -
како прекрасна глетка пред нашите очи[a]!‘“
12 Еврејските водачи сфатија дека оваа споредба се однесува на нив и сакаа да Го уапсат, но се плашеа од народот. Затоа Го оставија и си заминаа.
За плаќањето данок
13 Потоа испратија кај Исус некои од фарисеите и од иродовците за да Го фатат да каже нешто за што ќе можат да Го обвинат. 14 Доаѓајќи кај Него, му Го рекоа следново: „Учителе! Знаеме дека си чесен, дека не си пристрастен спрема никого и дека на луѓето им ја кажуваш вистината за Божјиот пат. Кажи ни, право ли е да му плаќаме данок на римскиот император, или не?“
15 Исус го проѕре нивното лукавство, па им одговори: „Зошто сакате да Ми поставите стапица? Дајте Ми еден римски денариј да го видам!“ 16 Кога Му подадоа, Тој ги запраша: „Чиј лик и име се втиснати на парава?“ „На императорот!“ - му одговорија тие.
17 Тогаш Исус им рече: „Дајте му го на императорот тоа што му припаѓа на императорот, а на Бога тоа што Му припаѓа на Бога!“
Прашања за воскресението на мртвите
(Мт. 22:23-33; Лк. 20:27-40) 18 Тогаш кај Исус дојдоа некои садукеи[b] (тие тврдат дека нема да има воскресение на мртвите) и Го прашаа: 19 „Учителе! Мојсеј ни пропишал дека, доколку некој маж умре и остави зад себе вдовица без деца, живиот брат е должен да ја земе братовата вдовица за жена и да му подигне потомство на својот починат брат. 20 Си беа седуммина браќа, од кои првиот се ожени и умре без да има деца. 21 Вториот брат се ожени со вдовицата на својот починат брат, но и тој умре без деца. Истото се случи и со третиот брат. 22 Ниту еден од седумтемина не остави потомство. На крајот умре и жената. 23 Кога ќе воскреснат од мртвите, чија жена ќе биде таа, со оглед на тоа што им била сопруга на сите седум браќа!?“
24 Исус им одговори: „Вие сте во заблуда, бидејќи не го знаете учењето на Светото Писмо! А не ја знаете ни Божјата сила! 25 Кога луѓето ќе воскреснат од мртвите нема да бидат ни женети ни мажени. Тие ќе бидат како ангели на небото. 26 А што се однесува до воскресението на мртвите, зар не сте читале во Мојсеевите книги за тоа како Бог му се јави на Мојсеј во разгорената грмушка и му рече: ,Јас Сум Бог на Кој Му служат Авраам, Исак и Јаков[c]!‘ 27 Значи, тие се живи, а не мртви, зашто Бог не е Бог на мртвите, туку на живите! Вие сте во голема заблуда!“
Најважната заповед
(Мт. 22:34-40; Лк. 10:25-28) 28 Тогаш кај Исус дојде еден вероучител, кој ја слушаше претходната расправа. Согледувајќи дека Исус добро им одговори на садукеите, Го праша: „Која е најважната заповед во Божјиот Закон?“
29 Првата најважна заповед гласи: ,Слушајте Израелци: Вие имате само еден Господ и Бог! 30 Сакајте Го Господ, вашиот Бог, со сето свое срце, со сета своја душа, со сиот свој разум и со сета своја снага[d]!‘
31 Втората заповед е слична на првата, и гласи: ,Сакај го својот ближен како самиот себе!‘ Други заповеди, поважни од овие, нема.
32 Вероучителот рече: „Добро, Учителе. Право кажа дека има само еден Бог. 33 Да се сака Бог со сето срце, разум и снага и да се сака ближниот како самиот себе е повредно од секаков вид жртва!“
34 Кога Исус виде дека човекот даде умен одговор, му рече: „Не си далеку од Божјото царство!“
По ова, на Исус никој повеќе не се осмели да му поставува прашања.
Идентитетот на Месијата
(Мт. 22:41-46; Лк. 20:41-44) 35 Подоцна, додека поучуваше во храмот, Исус рече: „Како можат вероучителите да тврдат дека Месијата му е син[e] на Давид, 36 кога самиот Давид, поттикнат од Светиот Дух, рекол:
,Му рече Јахве[f] на мојот Господ:
- Седни од Мојата десна страна,
додека не ги соборам Твоите непријатели
под нозете Твои!‘
37 Ако самиот Давид Го нарекол Месијата свој Господ, како тогаш Месијата може да му биде син!?“
Многубројниот народ со одушевување го слушаше учењето на Исус.
Исус ги критикува верските водачи
(Мт. 23:1-36; Лк. 20:45-47) 38 Продолжувајќи да поучува, Исус рече: „Пазете се од вероучителите! Тие уживаат да се шетаат во долги мантии и да бидат поздравувани на јавните места. 39 Ги сакаат челните места во храмовите[g] и почесните места на гозбите. 40 Тие им го изедуваат имотот на вдовиците, а божем се молат со долги молитви! Тие ќе бидат најстрого судени!“
Прилогот на една вдовица
(Лк. 21:1-4) 41 Исус седна во храмот спроти ковчежето за доброволни прилози и ги набљудуваше луѓето како пуштаат пари во него. Забележа дека голем број богати луѓе ставаа големи суми пари. 42 Дојде и една сиромашна вдовица и пушти две парички[h]. 43 Исус ги повика Своите ученици и им рече: „Ве уверувам дека оваа сиромашна вдовица даде повеќе од сите други! 44 Зашто, сите други дадоа од својот вишок, а таа даде од својата немаштија; даде сe што имаше, целата своја издршка.“
Footnotes
- Марко 12:11 Псалм 118:22-23.
- Марко 12:18 Садукеите биле еврејска религиозна партија. Тие не верувале во воскресението на мртвите. Види го написот за нив во Матеј, 16-та глава, на крајот.
- Марко 12:26 Цитат од 2 Мој. 3:6. Види и фуснота кај Мт. 22:32.
- Марко 12:30 5 Мој. 6:4-5; 3 Мој. 19:18.
- Марко 12:35 Значењето на зборот син овде е во смисла на потомок. Давид живеел многу векови пред доаѓањето на Месијата Исус како човек.
- Марко 12:36 Јахве (или Јехова) е едно од имињата на Господ Бог. Цитатот овде е од Псалм 110 (109):1.
- Марко 12:39 Буквално: синагогите. Види фуснота кај Мт. 4:23.
- Марко 12:42 Буквално: две лепти, односно четвртина од ас. Во секој случај мала вредност, т.е. скромен прилог.
Mark 12
New King James Version
The Parable of the Wicked Vinedressers(A)
12 Then (B)He began to speak to them in parables: “A man planted a vineyard and set a hedge around it, dug a place for the wine vat and built a tower. And he leased it to [a]vinedressers and went into a far country. 2 Now at vintage-time he sent a servant to the vinedressers, that he might receive some of the fruit of the vineyard from the vinedressers. 3 And they took him and beat him and sent him away empty-handed. 4 Again he sent them another servant, [b]and at him they threw stones, wounded him in the head, and sent him away shamefully treated. 5 And again he sent another, and him they killed; and many others, (C)beating some and killing some. 6 Therefore still having one son, his beloved, he also sent him to them last, saying, ‘They will respect my son.’ 7 But those [c]vinedressers said among themselves, ‘This is the heir. Come, let us kill him, and the inheritance will be ours.’ 8 So they took him and (D)killed him and cast him out of the vineyard.
9 “Therefore what will the owner of the vineyard do? He will come and destroy the vinedressers, and give the vineyard to others. 10 Have you not even read this Scripture:
(E)‘The stone which the builders rejected
Has become the chief cornerstone.
11 This was the Lord’s doing,
And it is marvelous in our eyes’?”
12 (F)And they sought to lay hands on Him, but feared the multitude, for they knew He had spoken the parable against them. So they left Him and went away.
The Pharisees: Is It Lawful to Pay Taxes to Caesar?(G)
13 (H)Then they sent to Him some of the Pharisees and the Herodians, to catch Him in His words. 14 When they had come, they said to Him, “Teacher, we know that You are true, and [d]care about no one; for You do not [e]regard the person of men, but teach the (I)way of God in truth. Is it lawful to pay taxes to Caesar, or not? 15 Shall we pay, or shall we not pay?”
But He, knowing their (J)hypocrisy, said to them, “Why do you test Me? Bring Me a denarius that I may see it.” 16 So they brought it.
And He said to them, “Whose image and inscription is this?” They said to Him, “Caesar’s.”
17 And Jesus answered and said to them, [f]“Render to Caesar the things that are Caesar’s, and to (K)God the things that are God’s.”
And they marveled at Him.
The Sadducees: What About the Resurrection?(L)
18 (M)Then some Sadducees, (N)who say there is no resurrection, came to Him; and they asked Him, saying: 19 “Teacher, (O)Moses wrote to us that if a man’s brother dies, and leaves his wife behind, and leaves no children, his brother should take his wife and raise up offspring for his brother. 20 Now there were seven brothers. The first took a wife; and dying, he left no offspring. 21 And the second took her, and he died; nor did he leave any offspring. And the third likewise. 22 So the seven had her and left no offspring. Last of all the woman died also. 23 Therefore, in the resurrection, when they rise, whose wife will she be? For all seven had her as wife.”
24 Jesus answered and said to them, “Are you not therefore [g]mistaken, because you do not know the Scriptures nor the power of God? 25 For when they rise from the dead, they neither marry nor are given in marriage, but (P)are like angels in heaven. 26 But concerning the dead, that they (Q)rise, have you not read in the book of Moses, in the burning bush passage, how God spoke to him, saying, (R)‘I am the God of Abraham, the God of Isaac, and the God of Jacob’? 27 He is not the God of the dead, but the God of the living. You are therefore greatly [h]mistaken.”
The Scribes: Which Is the First Commandment of All?(S)
28 (T)Then one of the scribes came, and having heard them reasoning together, [i]perceiving that He had answered them well, asked Him, “Which is the [j]first commandment of all?”
29 Jesus answered him, “The [k]first of all the commandments is: (U)‘Hear, O Israel, the Lord our God, the Lord is one. 30 And you shall (V)love the Lord your God with all your heart, with all your soul, with all your mind, and with all your strength.’ [l]This is the first commandment. 31 And the second, like it, is this: (W)‘You shall love your neighbor as yourself.’ There is no other commandment greater than (X)these.”
32 So the scribe said to Him, “Well said, Teacher. You have spoken the truth, for there is one God, (Y)and there is no other but He. 33 And to love Him with all the heart, with all the understanding, [m]with all the soul, and with all the strength, and to love one’s neighbor as oneself, (Z)is more than all the whole burnt offerings and sacrifices.”
34 Now when Jesus saw that he answered wisely, He said to him, “You are not far from the kingdom of God.”
(AA)But after that no one dared question Him.
Jesus: How Can David Call His Descendant Lord?(AB)
35 (AC)Then Jesus answered and said, while He taught in the temple, “How is it that the scribes say that the Christ is the Son of David? 36 For David himself said (AD)by the Holy Spirit:
(AE)‘The Lord said to my Lord,
“Sit at My right hand,
Till I make Your enemies Your footstool.” ’
37 Therefore David himself calls Him ‘Lord’; how is He then his (AF)Son?”
And the common people heard Him gladly.
Beware of the Scribes(AG)
38 Then (AH)He said to them in His teaching, (AI)“Beware of the scribes, who desire to go around in long robes, (AJ)love greetings in the marketplaces, 39 the (AK)best seats in the synagogues, and the best places at feasts, 40 (AL)who devour widows’ houses, and [n]for a pretense make long prayers. These will receive greater condemnation.”
The Widow’s Two Mites(AM)
41 (AN)Now Jesus sat opposite the treasury and saw how the people put money (AO)into the treasury. And many who were rich put in much. 42 Then one poor widow came and threw in two [o]mites, which make a [p]quadrans. 43 So He called His disciples to Himself and said to them, “Assuredly, I say to you that (AP)this poor widow has put in more than all those who have given to the treasury; 44 for they all put in out of their abundance, but she out of her poverty put in all that she had, (AQ)her whole livelihood.”
Footnotes
- Mark 12:1 tenant farmers
- Mark 12:4 NU omits and at him they threw stones
- Mark 12:7 tenant farmers
- Mark 12:14 Court no man’s favor
- Mark 12:14 Lit. look at the face of men
- Mark 12:17 Pay
- Mark 12:24 Or deceived
- Mark 12:27 Or deceived
- Mark 12:28 NU seeing
- Mark 12:28 foremost
- Mark 12:29 foremost
- Mark 12:30 NU omits the rest of v. 30.
- Mark 12:33 NU omits with all the soul
- Mark 12:40 for appearance’ sake
- Mark 12:42 Gr. lepta, very small copper coins
- Mark 12:42 A Roman coin
Copyright 1999 by HBC Radosna Vest
Scripture taken from the New King James Version®. Copyright © 1982 by Thomas Nelson. Used by permission. All rights reserved.
