Add parallel Print Page Options

Исус шаље Дванаесторицу

Исус сазва Дванаесторицу и даде им силу и власт над свим злим духовима и да исцељују болести. Послао их је да навешћују Царство Божије и да лече. Исус им рече: „Не носите ништа са собом на пут: ни штап, ни врећу, ни хлеб, ни новац, нити треба да имате два пара одеће. У коју кућу уђете, у њој и останите, све док не одете из тог места. А ако вас људи не приме, изађете из тог града, отресите прашину са својих ногу. То ће бити доказ против њих.“ Они су затим отишли, па су проповедали Радосну вест по селима и лечили посвуда.

Кад је Ирод четверовласник чуо о свему што се догађа, био је потпуно збуњен, јер су неки говорили да је то Јован Крститељ устао из мртвих. Други су, опет, говорили да се то пророк Илија појавио, а трећи да се неки од древних пророка вратио у живот. Ирод је на то рекао: „Јовану сам ја одрубио главу; али ко је тај о коме чујем такве ствари?“ И настојао је да види Исуса.

Исус храни пет хиљада људи

10 Кад су се апостоли вратили, испричали су Исусу какве су ствари учинили. Исус их је онда повео и повукао се у осаму према граду по имену Витсаида. 11 Међутим, народ је то сазнао, па је кренуо за њим. Исус их је прихватио и говорио им о Царству Божијем и излечио оне којима је било потребно излечење.

12 Када је дан био на измаку, пришла су му Дванаесторица и рекла му: „Отправи народ, да би могли да оду до оближњих села и засеока да нађу преноћиште и храну, јер смо овде на пустом месту.“

13 Исус им рече: „Дајте им ви да једу.“

Они одговоре: „Ми имамо само пет хлебова и две рибе. Да одемо да купимо храну за сав овај народ?“ 14 (Било је око пет хиљада мушкараца.)

Онда Исус рече својим ученицима: „Сврстајте народ у групе од по педесет, па нека поседају.“ 15 Они тако учинише, те сви поседаше. 16 Исус је узео пет хлебова и две рибе, погледао према небу и изрекао благослов. Потом је разломио хлеб и давао ученицима да изнесу пред народ. 17 Сви су јели и наситили се, а ученици су покупили још дванаест котарица преосталог хлеба.

Петрово исповедање

18 Једном приликом, када се Исус са̂м молио, са њиме су били и његови ученици. Питао их је: „Шта се у народу говори: ко сам ја?“

19 Они одговорише: „Једни кажу да си Јован Крститељ, други да си Илија, а трећи да је то неки од пророка из прошлости устао из мртвих.“

20 Исус их упита: „А шта ви кажете: ко сам ја?“ Петар одговори: „Ти си Христос Божији.“

21 Исус им строго заповеди да то никоме не говоре. 22 Још им је рекао: „Син Човечији мора много да пропати. Њега ће одбацити старешине, водећи свештеници и зналци Светог писма. Биће убијен, али ће ускрснути трећег дана.“

Цена следбеништва

23 Онда је свима рекао: „Ко хоће да иде за мном, нека се одрекне себе самог и нека узме свој крст свакога дана, па нека ме следи. 24 Јер, ко хоће да спасе свој живот, изгубиће га, а ко ради мене изгуби свој живот, тај ће га спасти. 25 Шта вреди човеку да задобије и сав свет, а самога себе изгуби или себи науди? 26 А ко се застиди мене и мојих речи, и Син Човечији ће се постидети њега када буде дошао у својој слави, и у слави свога Оца и са светим анђелима. 27 Заиста вам кажем: међу онима који стоје овде има неких који неће искусити смрт док не виде Царство Божије.“

Преображење

28 А око осам дана након што је рекао ово, повео је Петра, Јована и Јакова и попео се на гору да се моли. 29 Док се молио, његово лице се изменило, а његова одећа постала бела и сјајна. 30 Уто се појавише два човека, па су разговарали са њим. То су били Мојсије и Илија, 31 који су се указали у небеској слави. Говорили су о Исусовој смрти[a], коју је требало да поднесе у Јерусалиму. 32 Али, Петра и његове пријатеље савлада сан. Кад су се пробудили, угледали су Исуса у његовој слави и два човека како стоје са њим. 33 Када су они одлазили од њега, Петар рече: „Учитељу, добро је да смо овде! Да начинимо три сенице: једну теби, једну Мојсију и једну Илији.“ Он, наиме, није знао шта говори.

34 Док је Петар још говорио, дође облак и заклони их. Ученици су били уплашени кад их је облак наткрио. 35 Тада дође глас из облака, говорећи: „Ово је мој изабрани Син. Њега слушајте!“ 36 Када је глас утихнуо, Исус је поново био са̂м. А ученици су ћутали и тих дана никоме нису јављали ништа од онога што су видели.

Исус исцељује опседнутог младића

37 Следећег дана, када су сишли са горе, много света му је кренуло у сусрет. 38 Један човек из народа повика: „Учитељу, обазри се на мога сина; то ми је јединац. 39 Ево, спопада га зао дух, те одједном виче, тресе га и детету пена пође на уста. Не пушта га док га не исцрпи. 40 Молио сам твоје ученике да га изгнају, али они нису могли.“

41 Исус одговори: „О, неверни и изопачени роде, докле ћу још бити са вама и подносити вас? Доведи свога сина овамо!“

42 Док је дечак долазио, зли дух га обори на земљу тресући га. Исус заповеди нечистом духу, исцели дечака и предаде га његовом оцу. 43 Сви су били задивљени Божијим величанством.

Исус поново говори о својој смрти

Док су се сви још дивили свему што је учинио, Исус рече својим ученицима: 44 „Добро слушајте што вам кажем: Син Човечији ће бити предат људима у руке.“ 45 Но, они нису разумели те речи, јер је било сакривено од њих, те нису могли да схвате, а бојали су се да га питају о томе.

Ко је највећи?

46 Међу ученицима се поведе расправа о томе ко је највећи међу њима. 47 Но Исус, знајући о чему они размишљају у себи, узе једно дете, постави га поред себе, 48 па им рече: „Ко прихвата ово дете у моје име, мене прихвата, а ко мене прихвата, прихвата онога који ме је послао. Ко је најмањи међу вама, тај је највећи.“

49 Јован му рече: „Учитељу, видели смо једног човека како у твоје име истерује зле духове. Ми смо му то забранили, зато што не иде са нама.“

50 Исус му рече: „Немојте му бранити, јер ко није против вас, за вас је.“

Исусова служба на путу за Јерусалим

Самарјанско село не прихвата Исуса

51 Када је дошло време да буде узнет на небо, Исус одлучи да оде у Јерусалим. 52 Зато је послао гласнике пред собом. Они оду и дођу у једно самарјанско село да припреме што му је потребно. 53 Међутим, мештани га нису примили, зато што је ишао у Јерусалим. 54 Када су ученици Јаков и Јован видели ово, рекли су: „Господе, хоћеш ли да кажемо да огањ сиђе са неба и уништи их?“ 55 Исус се окрену, па их прекори због тога: „Не знате каквог сте духа! 56 Син Човечији није дошао да уништи људске душе, него да их спасе.“ Затим су отишли у друго село.

Захтеви следбеништва

57 Идући путем, неко рече Исусу: „Следићу те куд год ти будеш пошао!“ 58 Исус му одговори: „Лисице имају јазбине, птице гнезда, а Син Човечији нема где да наслони главу.“ 59 Затим је рекао једном другом: „Пођи за мном.“ Но, он рече: „Господе, дозволи ми прво да одем и сахраним оца.“[b] 60 „Пусти нека мртви сахрањују своје мртве – рече му Исус – а ти иди и објављуј Царство Божије.“ 61 Трећи рече: „Господе, ја ћу те следити, али ми дозволи да се најпре поздравим са својим укућанима.“ 62 А Исус му рече: „Нико ко се прими плуга, па се окреће натраг, није прикладан за Царство Божије.“

Footnotes

  1. 9,31 Реч која је овде преведена са смрт, на грчком је излазак, што упућује на значај Исусове смрти. У Старом завету излазак се односи на Божије ослобођење израиљског народа од египатског ропства. Христова смрт на крсту јесте излазак, то јест, дело откупљења, којим Бог изводи људе из ропства греха.
  2. 9,59 По јудејском обичају из првог века наше ере, сахрањивање се обављало непосредно по смрти преминулог. Међутим, након годину дана, када би тело иструлило, најстарији син би скупио очеве кости и ставио их у посебну кутију. Кутија би се затим стављала у отвор у зиду гроба. То је било потпуно сахрањивање.