Књига пророка Данила 4

New Serbian Translation

Други Навуходоносоров сан

4 Цар Навуходоносор свим народима, племенима и језицима, који живе по свој земљи:

Нека се умножи ваше благостање!

² Чини ми задовољство да вам кажем о знацима и чудима, које је Бог Свевишњи учинио за мене.

⁴ Ја, Навуходоносор, живео сам спокојно у свом дому, цветајући у свом двору. ⁵ А онда сам уснио сан који ме је преплашио. Док сам био на својој постељи, главом су ми пролазиле слике и виђења која су ме узнемирила. ⁶ Зато сам издао заповест да се доведу сви вавилонски мудраци и да ми саопште тумачење сна. ⁷ Када су дошли чаробњаци, гатари, Халдејци и звездознанци, испричао сам им свој сан, али нису могли да кажу његово тумачење. ⁸ На крају је пред мене дошао Данило, у коме су духови светих богова. (Њему је име и Валтазар, према имену мога бога.) Тада сам му испричао свој сан, говорећи:

⁹ „Валтазаре, главару чаробњака, знам да су у теби духови светих богова, и да ти ниједна тајна не задаје муку. Ево виђења које си имао, а ти ми реци шта је његово значење. ¹⁰ У виђењима која су ми на постељи пролазила главом, видео сам једно дрво насред земље; било је веома високо. ¹¹ Дрво је порасло и постало моћно. Висином је допирало до неба, тако да се видело са свих крајева земље. ¹² Лишће му је било предивно, а род обилан. На њему је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а на његовим гранама су живеле птице небеске; сва су се створења хранила од њега.

¹³ Док сам гледао виђења која су ми на постељи пролазила главом, гле, с неба сиђе свети стражар. ¹⁴ Он снажно повика и рече овако: ’Посеците дрво, окрешите му гране, покидајте му лишће и побацајте му род; нека се разбеже звери испод њега и птице са његових грана. ¹⁵ Ипак, оставите му у земљи пањ с кореном, окован обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави.

Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску. ¹⁶ Нека му се људско срце промени у срце животињско, и нека седам времена̂^[a] пређу преко њега.

¹⁷ То је пресуда коју су стражари одредили, заповест коју су изрекли свети, да би сви живи знали да Свевишњи влада над људским царством. Он га даје коме хоће, и поставља над њим најнижег од људи.’

¹⁸ То је сан који сам сањао ја, цар Навуходоносор, а ти ми га, Валтазаре, растумачи, пошто ниједан од мудраца у мом царству није могао да ми обзнани његово тумачење. Ипак, ти то можеш, јер је дух светих богова у теби.“

Данило тумачи сан

¹⁹ На то се Данило, који се још зове и „Валтазар“, на тренутак смео; мисли су га узнемириле. Цар му рече: „Валтазаре, не дај да те узнемири сан и његово значење.“

Валтазар одговори: „Господару мој, нека тај сан буде за твоје мрзитеље, и његово значење за твоје непријатеље! ²⁰ Ти си видео дрво које је толико порасло и постало силно, да је висином досегло до неба, па га је цела земља могла видети. ²¹ Лишће му је било предивно, а урод обилан, те је било хране за све. Под њим су пољске звери налазиле хлад, а птице небеске живеле у његовим гранама. ²² Ти си, царе, то дрво, јер си постао велики и силан! Величина ти је порасла и досегла до неба, а твоја владавина до краја земље.

²³ Цар је видео и светог стражара, који је сишао са неба и рекао: ’Посеците дрво и уништите га, али му оставите у земљи пањ с кореном, окованог обручем од гвожђа и бронзе, у пољској трави. Нека га кваси роса небеска и нека са зверима дели траву земаљску, док преко њега не прође седам времена̂.’

²⁴ Ово је тумачење, о, царе: то је одлука Свевишњега, која ће се извршити на мом господару, цару. ²⁵ Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, квасиће те роса небеска, и седам ће времена̂ прећи преко тебе, док не спознаш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће. ²⁶ А то што су заповедили да се остави пањ с корењем, значи да ће ти се царство вратити кад спознаш да Небеса владају. ²⁷ Зато, о, царе, нека ти мој савет буде угодан: реши се својих греха чинећи правду, и својих безакоња милошћу према сиромасима, да би се продужило твоје благостање.“

Испуњење сна

²⁸ Све се то догодило Навуходоносору. ²⁹ Након дванаест месеци, док је шетао по крову царског двора у Вавилону, ³⁰ цар рече: „Није ли ово велики Вавилон, који сам подигао својом силном моћи себи за царску престоницу, на славу свога величанства?“

³¹ Речи су још биле на царевим уснама кад је сишао глас с неба, говорећи: „Одлучено је за тебе, царе Навуходоносоре: одузима ти се царство. ³² Прогнаће те из људског друштва, и боравиште ће ти бити међу пољским зверињем. Хранићеш се травом као говеда, и седам ће времена̂ прећи преко тебе, док не увидиш да Свевишњи влада над људским царством, и да га даје коме хоће.“

³³ Одлука је одмах спроведена. Навуходоносор је био прогнан из људског друштва, јео је траву, квасила га је роса небеска, коса му је нарасла као орловско перје, а нокти као птичје канџе.

³⁴ Када се то време навршило, ја, Навуходоносор, подигао сам своје очи према небу и разум ми се вратио. Тада сам благословио Свевишњег, славећи и величајући онога који живи заувек.

³⁶ Истог часа ми се вратио разум, а уз моју царску част вратила ми се и слава и сјај. Тада су ме потражили моји саветници и великаши, па ми је било враћено царство. Уз то сам постао још моћнији. ³⁷ Сада ја, Навуходоносор, славим и узвисујем небеског цара, чија су сва дела истина, а путеви правда; он је онај који може да понизи оне који ходе охоло.