Add parallel Print Page Options

51 Овако каже Господ:

„Ево, подижем на Вавилон и на становнике Лев-Камаја[a]
    ветар што разара.
На Вавилон шаљем туђинце да их развеју,
    да опустоше њихову земљу.
Напашће их са свих страна
    на дан пропасти.
Нека стрелац лук свој не запиње,
    нека се не шепури у оклопу своме.
Не штедите његове младиће,
    изручите клетом уништењу сву војску његову.
Попадаће побијени у земљи халдејској
    и прободени по његовим улицама.
Израиљ и Јуда нису удовица заборављена
    од њиховог Бога, Господа над војскама,
макар је њихова[b] земља пуна греха
    пред Свецем Израиљевим.“

Бежите из Вавилона!
    Свако живу главу нек спасава
    да не настрадате у његовој кривици.
Јер је време Господње освете.
    Он узвраћа, он ће да му наплати.
Чаша златна је Вавилон био у Господњој руци,
    сву је земљу опијао.
Од њеног вина су се напили народи
    и зато су се понели лудо народи ти.
И одједном је пао Вавилон и разбио се.
    Кукајте над њим!
Донесите мелем за његову бол,
    можда и оздрави.

Лечили смо ми Вавилон,
    али није оздравио.
Оставите га! Свако својој земљи нека иде,
    јер до неба је доспео његов суд,
    до облака се уздигао.

10 А Господ је за нас праведна дела учинио.
    Дођите, објавимо на Сиону
    дело Господа, нашег Бога!

11 Стреле наоштрите!
    Штитове подигните!
На Вавилон је Господ подигао дух мидијских царева
    јер хоће да га разори,
јер је Господња освета,
    одмазда за његов Дом.
12 Подигните заставу против зидина Вавилона!
    Ојачајте стражу,
поставите стражаре,
    спремите заседе.
Оно што је Господ наумио, то је и урадио,
    баш како је најавио становницима Вавилона.
13 О, ти што живиш крај многих вода
    и обилујеш богатством,
крај ти је дошао
    и твој је добитак престао!
14 Господ над војскама се собом заклео:
    „Испунићу те људима као скакавцима
    да на тебе победнички кличу.“

15 Он је силом својом начинио земљу.
    Мудрошћу својом он је основао васељену
    и својом је разборитошћу разапео небеса.
16 Глас он када пусти, воде хуче на небесима.
    Он подиже облаке с краја земље,
киши муње даје
    и изводи ветар из својих ризница.

17 Баш је од свог знања глуп сваки човек.
    Због идола се сваки златар стиди
јер су обмана његови ливени идоли.
    Нема даха у њима.
18 Они су испразни, творевине ругла.
    Пропашће кад дође време за њихову казну.
19 Не следе Јакову такви као ови.
    Јер он је тај који је све начинио.
Племе је његово наследство,
    а он се зове Господ над војскама.

20 „Ти си ми маљ,
    ратно оружје;
тобом разбијам народе
    и царства тобом сатирем.
21 Тобом разбијам и коња и његовог јахача;
    тобом разбијам кола и њиховог возача.
22 Тобом разбијам мушкарца и жену;
    тобом разбијам старца и дете;
    тобом разбијам младића и девојку.
23 Тобом разбијам пастира и стадо његово;
    тобом разбијам ратара и његову запрегу;
    тобом разбијам господара и достојанственика.

24 Наплатићу Вавилону и свим становницима Халдеје све њихове опачине које су починили на Сиону вама наочиглед – говори Господ.

25 Ево ме на тебе, горо што сатиреш
    – говори Господ –
    која сатиреш сву земљу.
На тебе ћу руку своју да испружим,
    да те сваљам са литице
    и од тебе да направим гору сагорелу.
26 Од тебе неће узимати ни угаони камен,
    ни камен темељац,
    јер ћеш бити пустош довека
        – говори Господ.

27 Подигните заставу у земљи!
    Дувајте у трубе међу народима!
Спремите против њега народе,
    окупите на њега царства Арарата,
    Миније и Асхенаса.
Постројте на њега војсковођу,
    доведите коње чекињасте као скакавци.
28 Спремите на њега народе
    и мидијске цареве,
њихове господаре, све њихове главаре
    и сваку земљу њихове владавине.
29 И земља ће се трести и увијати,
    јер се на Вавилону испуњавају Господње намере,
да земљу вавилонску претвори
    у пустош ненасељену.
30 Престали су да се боре ратници Вавилона,
    остали су у утврђењима
и пресахнула им је снага.
    Постали су као жене!
Домове су им спалили,
    а врата поломили.
31 Стиже гласник за гласником,
    трчи весник за весником,
јавља цару Вавилона:
    град су његов сасвим освојили;
32 газове су опколили,
    ритове су ватром попалили
    и све ратнике преплашили.“

33 Јер овако каже Господ над војскама, Бог Израиља:

„Ћерка вавилонска ће бити као гумно
    коме је време да се омлати.
    Још мало и за њу ће доћи време жетве.“

34 „Мене је Навуходоносор, цар Вавилона,
    и прождрао и помео.
    Изложио ме је као посуду празну,
прождрао ме као морска неман.
    Мојим је добрима напунио
    трбушину своју, а мене је ојадио.
35 Нека на Вавилон дође насиље учињено нада мном и мојом родбином
    – рећи ће становница Сиона.
И моја крв на становнике Халдеје
    – рећи ће Јерусалим.“

36 Зато овако каже Господ:

„Бранићу те у парници твојој.
    Осветићу те!
Пресушићу море његово
    и извор му исушити.
37 Вавилон ће постати гомила камења
    и брлог шакала,
ругло и пустош
    у којој нико не живи.
38 Заједно ће рикати као млади лавови,
    режаће као лавићи.
39 А када се раздраже
    даћу им њихове гозбе
    и напићу их;
па нека славе
    и спавају довека, нека се не буде
        – говори Господ.
40 Одвешћу их
    као јагњад на клање
    и као овнове и јарце.

41 Како је поробљен Сисак[c]
    и ухваћена слава све земље!
Како је Вавилон постао
    ругло међу народима!
42 Море се дигло хуком таласа својих на Вавилон.
    Прекрило га је!
43 Његови су градови постали пустош,
    земља осушена,
пустара без икога у њима.
    Тамо неће бити потомака људи.
44 Казнићу Вила у Вавилону,
    из уста ћу да му отмем оно што је прогутао.
Неће му поново хрлити народи,
    а и зидине ће вавилонске пасти.

45 Изађите из средине његове, о, народе мој!
    Свако нека спасава главу
    од распламтелог гнева Господњег.
46 Да вам не клоне срце,
    не плашите се гласа што се чује по земљи.
Јер ће једне године стићи један глас,
    па друге године други глас.
А у земљи ће бити насиље
    и бориће се владар са владаром.
47 Зато, ево, долазе дани
    када ћу да казним идоле Вавилона;
сва ће његова земља бити посрамљена,
    а сви његови побијени ће падати усред њега.
48 Клицаће небеса и земља
    и све у њима над Вавилоном,
јер са севера долазе затирачи
    – говори Господ.“

49 Вавилон ће пасти због побијених Израиљаца
    као што су због Вавилона
    падали побијени целе земље.
50 Идите ви, који сте побегли од мача,
    не остајте!
Сетите се Господа тамо далеко,
    и Јерусалим у срцу носите.

51 Осрамоћени смо,
    јер смо чули за ругло.
    Лица нам је покрила срамота,
јер су туђинци дошли
    у Светилишта Господњег Дома.

52 „Зато, ево, долазе дани – говори Господ –
    казнићу његове идоле
и по свој земљи својој
    роптаће на самрти.
53 У небеса нека се Вавилон дигне,
    нека се утврди у висини у свој сили својој,
    али ја шаљем затираче на њега
        – говори Господ.

54 Чујте вапај из Вавилона!
    Разарање велико из земље халдејске!
55 Јер Господ сатире Вавилон,
    вреву његову ућуткује.
И бучаће његови таласи као многе воде,
    галамиће гласови њихови.
56 Затирач долази на Вавилон.
    Поробиће његове ратнике,
    поломиће лукове њихове,
јер Господ је Бог који плаћа
    и сигурно истом мером враћа.
57 Опићу његове главаре и мудраце његове,
    његове господаре, достојанственике његове и његове ратнике.
И заспаће довека и будити се неће –
    говори Цар,
    Господ над војскама му је име.“

58 Овако каже Господ над војскама:

„Широке зидине Вавилона ће срушити,
    а врата његова висока ће ватром спалити.
Народи су радили узалуд,
    људи су за ватру ринтали.“

59 Ово је налог који је пророк Јеремија издао Сораји, Ниријином сину и Масијином унуку, када је са Јудиним царем Седекијом отишао у Вавилон, четврте године његове владавине. А Сораја је био главни коморник. 60 Наиме, Јеремија му је у једну књигу записао све зло које ће стићи Вавилон, баш све ове поруке које су записане о Вавилону. 61 А онда је Јеремија рекао Сораји: „Чим дођеш у Вавилон пази да наглас прочиташ све ове речи. 62 Реци: ’О, Господе! Ти си објавио да ћеш разорити ово место, да у њему не остане потомака људи ни стоке, већ да буде пустош довека.’ 63 И када завршиш са читањем, вежи ову књигу за камен и баци је посред Еуфрата. 64 А онда реци: ’Овако ће Вавилон да потоне и неће се дићи, због зла које доносим на њега! Малаксаће!’“

Овде се завршавају Јеремијине поруке.

Footnotes

  1. 51,1 Криптографски, шифровани назив за Халдејце тј. Вавилонце.
  2. 51,5 Вавилонска, халдејска земља, према ст. 4.
  3. 51,41 Загонетно име цара Вавилона.