Књига пророка Јеремије 48
New Serbian Translation
Порука Моаву
48 Овако каже Моаву, Господ над војскама, Бог Израиља:
„Јао Нававу, јер ће се опустошити!
Киријатајим ће се посрамити и поробити;
посрамиће се утврђење и развалити.
2 Неће се више Моав дичити
јер му зло спремају у Есевону:
’Хајде да га истребимо као народ.’
А и ти, Мадмане, ћеш ућутати,
јер мач на тебе креће.
3 Чује се врисак из Оронајима.
Пустошење, разарање велико!
4 Моав је сломљен
и чује се плач његове нејачи.
5 На успону луитском
пењаће се непрестано плачући,
и слушаће вапај разарања
на падини Оронајима.
6 Бежите! Животе спасавајте
и будите ко грм смреке у пустињи.
7 Зато што се поуздајеш у своја дела
и у благо своје, и ти ћеш бити поробљен.
И Хамос[a] ће отићи у ропство,
његови свештеници и његови главари заједно.
8 Затирач ће проћи од града до града
и ниједан неће измаћи.
Пропашће долина
и висораван ће бити уништена
како је казао Господ.
9 Дајте крила Моаву да полети,
да оде из својих градова
што ће постати рушевине
без становника у њима.
10 Проклет свако ко немарно ради Господњи посао!
Проклет онај што од крви мач свој устеже!
11 Спокојан и сигуран је био Моав
од своје младости,
као талог непретакан из бурета у буре.
У изгнанство није ишао,
укус и мирис му се нису мењали.
12 Зато, ево долазе дани
– говори Господ –
када ћу им послати претакаче
да их преточе у своју бурад,
а да испразне њихове крчаге
и скрше их.
13 Осрамотиће се Моавци због Хамоса
као што се због Ветиља,
своје узданице, осрамотио дом Израиљев.
14 Како можеш да говориш: ’Ратници смо,
битке смо јунаци!’?
15 Моав је похаран, градови му освојени,
а најбољи младићи његови сишли су на клање
– говори цар, Господ над војскама му је име.
16 Близу је, долази пропаст Моава.
Жури, не застаје његово зло.
17 Жалите га, сви ви око њега,
сви што знате за његово име.
Па кажите: ’Жезло моћи, жезло славоносно –
како га сломише!’
18 Спусти се из части своје,
на тло седи исушено, становнице,
ћерко девонска.
Онај што је похарао Моав
успиње се к теби
да и твоја утврђења скрши.
19 На пут стани и посматрај, становнице,
ћерко Ароира.
Човека што бежи и жену избеглу ти упитај:
’Шта се догодило?’
20 Моав је осрамоћен јер је срушен.
Вапите, плачите
и објавите у Арнону
да је Моав похаран.
21 Суд долази на висораван,
на Олон, на Јасу и Мифат;
22 на Девон, на Навав и Вет-Девлатаим;
23 на Киријатајим, на Вет-Гамул и на Вет-Меон;
24 на Кериот и на Восору,
на све градове моавске земље који су далеко и који су близу.
25 Сломљена је Моавова сила,
поломљена рука је његова
– говори Господ.“
26 Опијте га,
јер је себе над Господом уздигао.
Али ваљаће се Моав у избљувку своме
и постаће прича другима за подсмех.
27 Није ли и теби Израиљ био прича за подсмех,
као лопов ухваћени,
па вртиш главом
кад о њему причаш?
28 Напустите градове и живите у врлетима,
становници Моава.
Постаните као голуб што се гнезди
у високој раселини.
29 За Моавов смо понос чули,
за понос велики, за његову охолост,
за његову осорност и хвалисање,
и за гордост његовог срца.
30 „Знам ја – говори Господ –
обест његову.
Лажно је његово хвалисање
и лажима ништа неће да постигне.
31 Кукам зато за Моавом,
плачем за свима њима, Моавцима.
Јечим за људима у Кир-Ересу.
32 Плакаћу за тобом више, лозо сивамска,
него што сам плакао за Јазиром.
Младице твоје су биле пружене до мора,
све до мора јазирског.
А сада се на твоје, тек пристигло летње воће,
и на бербу твоју, устремио затирач.
33 Нестали су радост и весеље
из воћњака и из земље моавске.
Учинио сам да нестане вина из каца,
да газилац не гази грожђе у каци радујући се.
Биће вриске,
али не од радости.
34 Од Есевона до Елеалије и Јасе
се чује нарицање,
вичу од Соара до Оронајима и Еглат-Селисија
јер су се исушиле воде нимримске.
35 Истребићу у Моаву
– говори Господ –
оног што жртвује по узвишицама
и оног који ка̂ди својим боговима.
36 За Моавом као фрула јеца срце моје.
За људима Кир-Ереса као фрула јеца срце моје,
зато што је настрадало оно што су стекли.
37 Све су главе оголеле
и све браде обријане.
Све су руке избраздане,
а кострет је на бедрима.
38 На свим крововима Моава
и на његовим трговима
само жалопојке,
јер сам скршио Моав
као крчаг који нико неће
– говори Господ.“
39 Жалиће: „О, како је скршен!
Како је Моав окренуо главу јер је посрамљен.
Постао је Моав прича за подсмех
и ужасавање свим местима унаоколо.“
40 Јер овако каже Господ:
„Ево, као орао се обрушава
и крила своја шири над Моавом.
41 Кериот је освојен,
утврђења опкољена,
а срце ће моавских ратника
онога дана бити као срце породиље.
42 Моав ће истребљен бити као народ,
јер је себе над Господом уздигао.
43 Чекају те страхота,
јама и замка, становниче Моава!
– говори Господ.
44 Ко утекне од страхоте,
у јаму ће пасти;
ко се из јаме извуче,
у замку ће се ухватити!
Јер ја сам тај што на Моав доносим
годину њихове казне
– говори Господ.
45 У сенци су Есевона
застали бегунци онемоћали,
јер је пожар кренуо од Есевона
и пламен из самога Сихона,
да прогута чело Моавово
и теме бунтовницима.
46 Јао теби, Моаве!
Пропашће Хамосов народ!
Синове ће твоје одвести у ропство
и твоје ћерке у изгнанство.
47 Али вратићу изгнанике моавске
у последњим данима
– говори Господ.“
Довде је суд над Моавом.
Footnotes
- 48,7 Моавско божанство.
The Holy Bible, New Serbian Translation Copyright © 2005, 2017 by Biblica, Inc.® Used by permission. All rights reserved worldwide. Свето писмо, Нови српски превод Copyright © 2005, 2017 Biblica, Inc.® Користи се уз допуштење. Сва права задржана.