Add parallel Print Page Options

Јов

А Јов је одговорио овим речима:

„Заиста, ја знам да је тако,
    јер како да се човек оправда пред Богом?
Ако би неко хтео да се спори са њим,
    не би могао да му одговори једну од хиљаду.
Он је мудрог срца и свемогућ,
    па ко да му пркоси и остане читав?
Он помера горе да оне то и не знају,
    преврће их у јарости својој.
Он потреса земљу из основа њених,
    па стубови њени дрхте.
Он заповеди сунцу и оно не сија,
    над звездама печат ставља.
Само он је тај што небеса разастире
    и маршира по морским таласима.
Он је начинио Медведа, Орион,
    Влашиће и јужна сазвежђа.
10 Он чини велике ствари,
    неистраживо је мноштво чудеса његових.
11 Гле! Поред мене он пролази, а ја га не видим.
    Он пролази, а ја га не опажам.
12 Види – он отима и ко да га спречи?
    Ко ће да му каже: ’А шта то радиш?’
13 Бог не одвраћа свој гнев,
    под њим су прострти помоћници чудовишта Раве.

14 А шта бих ја још могао да му узвратим?
    Које речи да одаберем против њега?
15 Чак и да сам невин, правдати се нећу,
    судију ћу свога за милост да молим.
16 Ако га зазовем и он ми се јави,
    нећу веровати да је мом вапају поклонио пажњу.
17 Јер он ме ломи у олуји,
    без повода задаје ми многе ране.
18 Не пушта ми да дођем до даха
    јер ме је горким јадима налио.
19 Ако је до силе, несумњиво он је силан;
    али ако је до правде, ко ће да ме брани?
20 Све и да се правдам,
    моја ће ме уста прогласити кривим;
    осудиће ме и да сам без мане.

21 И да сам без мане, самог себе не познајем
    и свој живот ја презирем.
22 Све је то једно те исто. Зато кажем:
    ’И оног без мане и оног злога,
    Бог ће да докрајчи.’
23 Ако би бич ненадано убијао,
    он би се ругао очају недужних.
24 Земља је предана у руке зликовца,
    а он затвара очи њеним судијама.
    Јер, ако није он, ко је онда?

25 Моји дани протрчаше брже него гласник брзи;
    утекоше, добра не видеше;
26 Склизнули су ко бродови трске,
    сручили се попут лешинара на лешину.
27 Ако бих казао: ’Заборављам жалопојку своју,
    мењам израз свога лица и бићу весео’
28 опет бих стрепео у свим својим јадима,
    и знам да ти ме оправдао не би.
29 Јер ако ћу бити крив,
    зашто бих се узалуд трудио?
30 Све да се и умијем снежном водом,
    руке своје лужином да сперем;
31 и тад би ме у глибаву јаму уронио
    да сам гадан и одећи својој.

32 Није он човек попут мене, па да му узвратим,
    да заједно дођемо на суд.
33 Међу нама нема посредника
    што би руку своју положио на нас обојицу;
34 ко би жезло Божије са мене склонио,
    да ме ужас његов не ужасне!
35 Тада бих говорио и не бих га се плашио.
    Али, сада нисам такав.