Књига о Јову 33

New Serbian Translation

33 Зато, о, Јове, молим те чуј моја казивања
    и све речи моје послушај!
² Молим те, види, јер отварам уста своја
    да мој језик проговори.
³ Из честитости мога срца су речи моје
    и по знању моја ће уста искрено да говоре.
⁴ Елем, Божији Дух ме је саздао,
    дах Свемоћнога живот ми је дао.
⁵ Па ако си кадар, ти ми одговори;
    спреми се, па пред мене стани.
⁶ Знај, и ја сам пред Богом попут тебе;
    и ја сам од иловаче обликован.
⁷ Нека те ништа у мени ужасно не плаши,
    од мене нећеш бити притиснут тешко.

⁸ Дакле, говорио си на моје уши,
    речи сам твоје јасно чуо:
⁹ ’Ја сам чист, без греха сам и без мане!
    У мени кривице нема!
¹⁰ Али, ето, Бог задевицу са мном тражи,
    гледа ме ко душманина свога.
¹¹ Ноге моје у окове ставља
    па надгледа све путеве моје.’

¹² Али ја ћу да ти кажем – ниси у праву –
    јер Бог је од човека већи.
¹³ Зашто се убеђујеш с Богом
    када он не одговара на сваку човекову реч?
¹⁴ Јер Бог говори једном овако, други пут онако –
    али нико за то не пази –
¹⁵ у сну, у виђењу ноћном,
    када дубок сан на људе пада
    док спавају на постељи.
¹⁶ Тада он даје објаву људима,
    упозорава их опоменама;
¹⁷ да би човека одвратио од недела
    и сакрио охолост од њега.
¹⁸ Он му душу чува од раке,
    живот његов од мача што сече.

¹⁹ Човека болом кори на постељи његовој,
    без престанка жигају га кости.
²⁰ Живот му се гади хлеба,
    а душа омиљеног јела.
²¹ Наочиглед тело му пропада,
    још му штрче кости огољене.
²² Душа му је све ближа раки,
    а живот веснику смрти.
²³ Кад би било посланика,
    посредника једног од хиљаду,
    да човеку јави пут његове честитости,
²⁴ кад би му се Бог смиловао, па рекао:
    ’Спасите га од пада у раку!
    Нашао сам откуп!’;
²⁵ тад би му се ко детету подмладило тело,
    вратио би се у дане младалачке снаге.
²⁶ Тад ће се молити Богу и он ће га прихватити,
    гледаће лице његово и клицаће.
    Бог ће обновити човеку праведност његову.
²⁷ А он погледаће људе и казаће:
    ’Грешио сам, правду извртао,
    али ми није враћено по мери!
²⁸ Он је душу моју откупио од пада у раку,
    да ми живот светла види!’

²⁹ Ето, све ово Бог чини двапут,
    трипут са човеком;
³⁰ да му душу из раке поврати
    и обасја светлошћу живота.

³¹ Јове! Пази, саслушај ме!
    Ти ћути, а ја ћу да причам.
³² Реци ако имаш речи да ми узвратиш,
    јер бих хтео да те оправдам.
³³ Ако немаш, ти саслушај мене.
    Ћути, да те мудрошћу поучим.“