Дела апостолска 17

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

У Солуну

17 Када су прошли кроз Амфипољ и Аполонију, стигоше у Солун, где је била јудејска синагога.

² Павле, по свом обичају, уђе к њима, па је три суботе с њима расправљао о Писмима, ³ објашњавајући и доказајући: »Требало је да Христос страда и да васкрсне из мртвих. А тај Христос је Исус кога вам ја објављујем.«

⁴ Неки од њих су били уверени, па се придружише Павлу и Сили, а тако и много побожних Грка и немали број угледних жена. ⁵ Али Јудеје обузе завист, па покупише неке зликовце с трга, окупише светину и изазваше метеж у граду. Онда навалише на Јасонову кућу, тражећи Павла и Силу да их изведу пред народ.

⁶ А кад их нису нашли, одвукоше Јасона и још неку браћу пред градске поглаваре, вичући: »И овамо су дошли они који су узбунили цео свет, ⁷ а Јасон их је примио у своју кућу! Сви они раде против царевих уредби, јер говоре да постоји други цар – Исус!«

⁸ Када су народ и градски поглавари то чули, узнемирише се, ⁹ па их ослободише тек када су од Јасона и осталих узели залог.

У Верији

¹⁰ Чим је пала ноћ, браћа послаше Павла и Силу у Верију. Када су стигли онамо, уђоше у јудејску синагогу. ¹¹ Тамо су људи били племенитији од оних у Солуну, па веома спремно прихватише Реч. Свакодневно су истраживали Писма да виде да ли је тако. ¹² И многи од њих повероваше, а тако и многе угледне Гркиње и немали број Грка.

¹³ Када су Јудеји из Солуна дознали да Павле и у Верији објављује Божију реч, дођоше, па и тамо подјарише и узбунише народ. ¹⁴ Тада браћа одмах послаше Павла у приморје, а Сила и Тимотеј остадоше у Верији. ¹⁵ Пратиоци одведоше Павла у Атину, па, примивши заповест за Силу и Тимотеја да што брже дођу к њему, одоше.

У Атини

¹⁶ Док их је Павле чекао у Атини, био је огорчен, јер је видео да је град пун идола. ¹⁷ Са Јудејима и побожним Грцима расправљао је у синагоги, а сваког дана на тргу са онима који би се тамо затекли. ¹⁸ Тако с њим почеше да расправљају и неки филозофи – епикурејци и стоици.

Једни рекоше: »Шта овај брбљивац хоће да каже?«

А други: »Изгледа да објављује туђе богове« – пошто је проповедао еванђеље о Исусу и васкрсењу.

¹⁹ Онда га узеше и одведоше на Ареопаг, па му рекоше: »Можемо ли да знамо какво је то ново учење које износиш? ²⁰ Пуниш нам уши неким чудним стварима, па хоћемо да знамо шта је то.«

²¹ А сви Атињани и странци који су живели међу њима нису проводили време ни у чему другом осим у причању и слушању новости.

²² Тада Павле стаде насред Ареопага, па рече: »Атињани, по свему видим да сте веома побожни. ²³ Јер, док сам обилазио град и разгледао ваше светиње, пронашао сам и један жртвеник на коме пише: Непознатом богу. Оно, дакле, што ви не познајете а поштујете – то вам објављујем.

²⁴ »Бог који је створио свет и све у њему, Господар је неба и земље и он не пребива у храмовима саграђенима руком, ²⁵ нити га људске руке послужују, као да му је нешто потребно. Јер, он је тај који свима даје живот и дах и све друго. ²⁶ Од једног човека створио је све народе да се населе по свој земљи, одредивши времена и међе њиховог насељавања, ²⁷ да траже Бога, не би ли га некако напипали и нашли, иако он није далеко ни од једнога од нас. ²⁸ ‚Јер, у њему живимо и мичемо се и јесмо‘ – као што рекоше неки од ваших песника – ‚његов смо род.‘

²⁹ »Пошто смо, дакле, Божији род, не треба да мислимо да је божанско биће слично злату, сребру или камену, да је творевина људске вештине и маште. ³⁰ Не узимајући у обзир времена незнања, Бог сада заповеда свим људима на сваком месту да се покају, ³¹ пошто је одредио дан када ће праведно судити свету преко човека кога је одредио и о коме је свима пружио доказе васкрснувши га из мртвих.«

³² Када су чули да помиње васкрсење из мртвих, једни почеше да се ругају, а други рекоше: »О томе ћемо те други пут слушати.«

³³ Тако Павле оде од њих. ³⁴ Ипак, неки му се придружише и повероваше, међу њима Дионисије Ареопагита, жена по имену Дамара и други.