Данило 10

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Данилово виђење о човеку

10 Треће године владавине Кира, цара Персије, Данилу, који се звао и Валтасар, би објављена порука. Порука је била истинита, али било ју је веома тешко разумети^[a]. Разумевање поруке дође му у виђењу.

² »Ја, Данило, био сам тада три седмице у жалости. ³ Нисам јео бирана јела, нисам окусио ни меса ни вина и нисам се мазао уљем док не прођоше те три седмице. ⁴ Двадесет четвртог дана првог месеца, док сам био на обали велике реке Тигар, ⁵ подигох поглед, а кад тамо – човек обучен у ланену одећу, а око струка му појас од најчистијег злата! ⁶ Тело му је било као хризолит, лице као муња, очи као горуће бакље, руке и ноге као углачана бронза, а глас као жамор мноштва. ⁷ Само сам ја, Данило, гледао ово виђење. Људи који су били са мном нису га видели, али их обузе силан страх, па побегоше и сакрише се.

⁸ »Тако сам остао сâм и гледао ово велико виђење. Снага ме остави, лице ми насмрт пребледе и осетих се беспомоћно. ⁹ Тада га чух како говори и, кад га чух, онесвестих се и падох ничице.

¹⁰ »Онда ме дотаче рука и подиже ме на дрхтава колена и руке.

¹¹ »Он ми рече: ‚Данило, Божији миљениче, добро пази на речи које ћу ти говорити и усправи се, јер сам сада послат теби.‘

»Када ми је то рекао, устадох дрхтећи.

¹² »Он ми рече: ‚Не бој се, Данило. Од првог дана када си одлучио да разумеш и да се понизиш пред својим Богом, твоје речи су услишене и ја сам дошао због њих. ¹³ Али, заповедник персијског царства опирао ми се двадесет један дан. Тада ми је Михаило, један од главних заповедника, прискочио у помоћ, јер сам био остао сâм против цара Персије, ¹⁴ а ја дођох да ти објасним шта ће се догодити твоме народу у последња времена, јер ово је виђење за дане који тек треба да дођу.‘

¹⁵ »Када је он то изговорио, ја оборих поглед ка земљи и занемех.

¹⁶ »Тада ми онај који је изгледао као човек додирну усне, па ја отворих уста и почех да говорим.

»Рекох ономе који је стајао преда мном: ‚Господару, обузела ме је тескоба због овог виђења и занемоћао сам. ¹⁷ Како да онда ја, твој слуга, разговарам с тобом, господару? Снага ме је оставила и једва дишем.‘

¹⁸ »Тада ме онај који је изгледао као човек дотаче и оснажи, ¹⁹ па рече: ‚Не бој се, Божији миљениче. Мир с тобом. Буди јак. Буди храбар.‘

»Када ми је то рекао, снага ми се поврати, па рекох: ‚Говори, господару, јер си ме оснажио.‘

²⁰ »А он рече: ‚Знаш ли зашто сам дошао к теби? Сада ћу се вратити да се борим против заповедника Персије, а када ја одем, доћи ће заповедник Грчке. ²¹ Али, прво ћу ти рећи шта је записано у Књизи истине. Нема никога ко ме подржава против ових, осим Михаила, вашег заповедника.