Јона 2

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

»Из своје невоље завапих ГОСПОДУ,
    и он ме услиши.
Из утробе Шеола позвах у помоћ,
    и ти чу мој глас.
³ У дубине си ме бацио,
    у само срце морâ,
где ме окружише струје
    и твоји таласи и валови поклопише.
⁴ Рекох: ‚Отеран сам из твога присуства.‘
    Ипак поглед упирем ка твоме светом Храму.
⁵ Воде ме прекрише до грла,
    дубине опколише,
    морска трава око главе ми се омота.
⁶ До корења планина потонух,
    до земље чије се двери затварају довека.
Али ти ме живога изведе из гробне јаме,
    ГОСПОДЕ, Боже мој.
⁷ Када ме је живот напуштао,
    сетих те се, ГОСПОДЕ,
и моја молитва к теби се уздиже,
    према твоме светом Храму.
⁸ Они који се држе ништавних идола,
    своју приврженост одбацују.
⁹ А ја ћу ти принети клану жртву
    уз песму захвалницу,
испунити завет који сам дао.
    Спасење долази од ГОСПОДА.«