Јоил 1

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

⁵ Пробудите се, пијанци, и заплачите!
    Закукајте, све винопије,
за младим вином,
    јер вам је отргнуто с усана.
⁶ Моћан народ, коме се не зна броја,
    нападе моју земљу.
Зуби му лављи зуби,
    очњаци ричућег лава.
⁷ Опустоши ми винову лозу
    и поломи смоквина стабла.
Кору им згули и баци,
    гране им остадоше беле.

⁸ Плачите као што девојка
    обучена у кострет
    плаче због смрти свога вереника.
⁹ Из Дома ГОСПОДЊЕГ нестаде
    житна жртва и леваница.
У жалости су свештеници,
    они који служе пред ГОСПОДОМ.
¹⁰ Поља пропадоше,
    земља се осуши.
Жито пропаде,
    младо вино пресуши,
    уље подбаци.
¹¹ Очајавајте, ратари,
    кукајте, виноградари,
за пшеницом и јечмом,
    јер је жетва на пољу уништена.
¹² Лоза се осуши,
    а смоквино дрво увену.
Нар, палма и јабука
    – све пољско дрвеће –
    осушише се.
Да, пресахну радост рода људског.

¹⁵ Авај, због онога дана!
    Јер, близу је Дан ГОСПОДЊИ,
    доћи ће као пропаст од Свесилнога.

¹⁶ Зар нам наочиглед не нестаде хране,
    радости и весеља из Дома нашега Бога?
¹⁷ Смежура се зрневље
    под грудвама земље.
Спремишта у рушевинама,
    амбари поломљени,
    јер жито се осушило.
¹⁸ Како говеда жалосно мучу!
    Крда говеда тумарају
јер нема пашњака за њих.
    Чак и стада оваца пате.

¹⁹ Теби, ГОСПОДЕ, вапијем,
    јер огањ прогута простране пашњаке,
    а пламен сажеже дрвеће пољско.
²⁰ Чак и дивље животиње за тобом чезну.
    Потоци пресушише,
    а огањ прогута простране пашњаке.