Јов 39

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

39 »Зар ти ловиш плен лавици
    и глад лавовима утољујеш
² кад се шћућуре у свом брлогу
    или кад вребају из грмља?
³ Ко гаврану набавља храну
    кад му птићи вапију до Бога
    и без хране тумарају унаоколо?

⁴ »Да ли знаш време кад се дивокоза кози?
    Да ли гледаш кад кошута младе излеже?
⁵ Да ли бројиш колико месеци носе?
    Да ли знаш у које време се омладе?
⁶ Шћућуре се и излегу своје младе,
    и окончају им се порођајне муке.
⁷ Младунци им јачају и расту у дивљини;
    оду од мајке и не враћају се.

⁸ »Ко је дивљем магарцу дао слободу?
    Ко му је развезао споне?
⁹ Пустару сам му дао за дом
    и слане равнице за постојбину.
¹⁰ Он се смеје градској вреви,
    гоничев повик не чује.
¹¹ Тумара брдима, својим пашњацима,
    и било какво зеленило тражи.

¹² »Зар ће дивљи биво пристати да ти буде слуга?
    Зар ће крај твојих јасала преноћити?
¹³ Можеш ли га уздама задржати уз бразду?
    Зар ће за тобом дрљати долове?
¹⁴ Можеш ли се ослонити на њега
    јер му је снага велика?
    Зар ћеш му тешке послове препустити?
¹⁵ Можеш ли се поуздати у њега
    да ће ти вратити жито
    и довући ти га на гумно?

¹⁶ »Нојева крила радосно лепршају,
    иако нису као родина крила и перје.
¹⁷ Он полаже јаја на земљи
    и оставља их да се греју у песку,
¹⁸ не марећи што их нога може згазити
    или дивља животиња згњечити.
¹⁹ Он са својим птићима поступа грубо,
    као да нису његови;
    није га брига ако му је труд био узалуд,
²⁰ јер га Бог није обдарио мудрошћу,
    нити му је уделио умности.
²¹ Али, када крила рашири за трк,
    смеје се коњу и јахачу.

²² »Зар ти дајеш снагу коњу?
    Зар му ти врат украшаваш гривом?
²³ Зар ти чиниш да скаче као скакавац,
    да страх утерује поносним фрктањем?
²⁴ Копитом жестоко удара, радујући се у својој снази,
    и у окршај јури.
²⁵ Смеје се страху, ничег се не боји,
    пред мачем не узмиче.
²⁶ На сапима му тоболац звекеће
    и блиставо копље и сулица.
²⁷ У махнитом узбуђењу земљу раскопава;
    не може да стоји мирно кад се овнујски рог огласи.
²⁸ На звук рога зафркће: ‚Ха!‘
    Издалека већ нањуши мирис битке
    и вику заповедникâ и бојни поклич чује.

²⁹ »Зар кобац помоћу твоје мудрости лети
    и према југу шири крила?
³⁰ Зар орао по твом налогу лети ка висовима
    и на високом месту гнездо свија?
³¹ На литици станује и на њој ноћи,
    хридина му је тврђава.
³² Одатле вреба на своју храну,
    очи му је надалеко опазе.
³³ Птићи му се крвљу госте,
    и где год шта угине, ето и њега.«

³⁴ Онда ГОСПОД рече Јову:
³⁵ »Зар ће исправљати Свесилнога
    онај ко се с њим препире?
    Нека одговори Богу онај ко га оптужује!«

³⁶ А Јов одговори ГОСПОДУ:
³⁷ »Да, недостојан сам – како да ти одговорим?
    Руку стављам преко уста.
³⁸ Говорио сам једном, нећу више одговарати,
    двапут, али више нећу.«