Add parallel Print Page Options

Јов

16 Тада Јов одврати:

»Многих таквих речи сам се наслушао.
    Јадни сте ми ви тешитељи!
Има ли краја овом блебетању?
    Шта те то мучи па мораш да говориш?
Да сте на мом месту,
    и ја бих могао да говорим као ви,
да вас оптужбама засипам
    и да над вама одмахујем главом.
Али, моја уста би вас охрабрила,
    утеха с мојих усана умирила.
Ако и говорим, мој бол се не смирује,
    ако заћутим, он не одлази.
Да, Боже, ти си ме изнурио,
    сву си моју заједницу уништио.
Збрчкао си ме, и то поста сведок;
    моја мршавост устаје и против мене сведочи.
Бог у свом гневу насрће на мене,
    растрже ме и на мене шкргуће зубима.
    Мој противник ме погледом пробада.
10 Људи су на мене разјапили уста,
    с презиром ме шамарају
    и против мене се удружују.
11 Бог ме предао злима
    и у канџе зликоваца ме бацио.
12 Мирно сам живео, а он ме скршио,
    за шију ме зграбио и здробио.
    Као мету ме је поставио,
13 његови ме стрелци опколише.
    Без милости ми пробада бубреге
    и моју жуч на земљу просипа.
14 Рану за раном на телу ми отвара,
    као ратник на мене јуриша.
15 На своју кожу нашио сам кострет
    и свој понос у прашину закопао.
16 Од плача ми се зајапурило лице,
    сенка смрти пала ми по капцима.
17 А нема насиља на мојим рукама
    и моја молитва је чиста.

18 »О, земљо, немој моју крв да покријеш
    и нека мом крику не буде починка!
19 Већ сада је мој Сведок на небу,
    мој Бранитељ на висинама.
20 Пријатељи ми се ругају
    док сузе лијем пред Богом.
21 А он се за човека заузима код Бога
    као што се човек заузима за пријатеља.
22 Али, још коју годину,
    и отићи ћу на пут без повратка.