Јован 3

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Исус и Никодим

3 А међу фарисејима је био човек по имену Никодим, јудејски поглавар.

² Он дође к Исусу ноћу и рече му: »Раби, знамо да си од Бога дошао као учитељ, јер нико не може да чини знамења која ти чиниш ако Бог није с њим.«

³ »Истину ти кажем«, рече му Исус, »ако се човек не роди поново^[a], не може да види Божије царство.«

⁴ »Како може човек да се роди кад је стар?« упита Никодим. »Не може, ваљда, други пут да уђе у утробу своје мајке и да се роди!«

⁵ »Истину ти кажем«, одговори му Исус, »ако се човек не роди од воде и Духа, не може да уђе у Божије царство. ⁶ Оно што је рођено од тела, тело је, а што је рођено од Духа, дух је. ⁷ Не чуди се што сам ти рекао да морате поново да се родите. ⁸ Ветар^[b] дува где му је воља; чујеш му хук, али не знаш ни одакле долази ни куда иде. Тако је са сваким ко је рођен од Духа.«

⁹ А Никодим упита: »Како то може бити?«

¹⁰ »Ти си учитељ у Израелу«, одговори му Исус, »а то не знаш! ¹¹ Истину ти кажем: говоримо оно што знамо и сведочимо за оно што смо видели, али ви не прихватате наше сведочанство. ¹² О земаљским стварима сам вам говорио, па не верујете. Како ћете веровати ако вам будем говорио о небеским? ¹³ Нико никад није узашао на небо осим онога који је са неба сишао – Сина човечијега. ¹⁴ И као што је Мојсије подигао змију у пустињи, тако мора да буде подигнут и Син човечији, ¹⁵ да свако ко у њега верује има вечни живот^[c].«

¹⁶ Јер, Бог је толико волео свет да је дао свога јединорођеног Сина да ко год у њега верује не пропадне, него да има вечни живот. ¹⁷ Није Бог свога Сина послао у свет да свет осуди, него да се свет кроз њега спасе. ¹⁸ Ко у њега верује, не осуђује се, а ко не верује, већ је осуђен, јер није поверовао у име јединорођенога Божијег Сина. ¹⁹ А ово је та осуда: светлост је дошла на свет, али су људи више волели таму него светлост, јер су им дела била зла. ²⁰ Ко год чини зло, мрзи светлост и не излази на светлост, да његова дела не изађу на видело. ²¹ А ко живи у складу са истином^[d], излази на светлост, да се покаже да су његова дела учињена у Богу.

Исус и Јован Крститељ

²² После тога Исус оде са ученицима у Јудеју. Тамо је боравио с њима и крштавао. ²³ А и Јован је крштавао у Енону близу Салима, јер је тамо било много воде, и људи су долазили и крштавали се. ²⁴ Било је то пре него што је Јован бачен у тамницу.

²⁵ А између Јованових ученика и неког Јудејина настаде препирка о обредном прању.

²⁶ Тада они дођоше Јовану и рекоше му: »Раби, онај што је био с тобом с оне стране реке Јордан, онај за кога си сведочио, ено крштава и сви иду к њему.«

²⁷ »Човек не може ништа да узме ако му није дато са неба«, одговори Јован. ²⁸ »Сами сте ми сведоци да сам рекао: ‚Ја нисам Христос, него сам послан пред њим.‘ ²⁹ Ко има невесту, тај је младожења. А младожењин пријатељ, који стоји и слуша га, испуњен је радошћу док слуша младожењин глас. Та радост је моја, и сада је потпуна. ³⁰ Он треба да расте, а ја да се смањујем.«

Онај који долази са неба

³¹ Онај који долази одозго, над свима је, а ко је са земље, земаљски је и земаљски говори. Онај који долази са неба, над свима је. ³² Он сведочи за оно што је видео и чуо, али нико не прихвата његово сведочанство. ³³ А ко прихвата његово сведочанство, потврђује да је Бог истинит. ³⁴ Онај кога је Бог послао, Божије речи говори, јер Бог^[e] не даје Духа на меру. ³⁵ Отац воли Сина и све му је предао у руке. ³⁶ Ко верује у Сина, има вечни живот, а ко се не покори Сину, неће видети живот, него на њему остаје Божији гнев.