Јеврејима 7

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Мелхиседек

7 А тај Мелхиседек је био цар Салима и свештеник Свевишњега Бога. Он је изашао у сусрет Аврааму када се овај враћао после победе над царевима и благословио га, ² а Авраам му је одмерио десетак од свега. Његово име значи, прво, »цар праведности«, а затим »цар Салима«, то јест »цар мира.« ³ Без оца, без мајке, без родослова, он, чији дани немају почетка ни живот краја, сличан Сину Божијем, остаје свештеник довека.

⁴ Погледајте само колики је тај коме је чак и Авраам, патријарх, дао десетак од плена. ⁵ Додуше, и оним Левијевим потомцима који постају свештеници Закон заповеда да узимају десетак од народа, то јест од своје браће, иако и они воде порекло од Авраама. ⁶ Али, он, који не води порекло од Левија, узео је десетак од Авраама и благословио онога који је имао Божија обећања – ⁷ а нема сумње да увек већи благосиља мањег. ⁸ И овде десетак узимају смртни људи, а тамо онај за кога се тврди да је жив. ⁹ Чак би се могло рећи да је и Левије, који узима десетак, дао десетак преко Авраама, ¹⁰ јер је још био у телу свога праоца када му је Мелхиседек изашао у сусрет.

Исус сличан Мелхиседеку

¹¹ Да се, дакле, савршенство могло постићи посредством левитског свештенства – јер народ је на основу њега добио Закон – зашто би онда још било потребно да се поставља други свештеник по реду Мелхиседековом, а не по реду Аароновом? ¹² А када се мења свештенство, мора да се промени и закон. ¹³ Онај за кога се све ово говори припадао је другом племену, а нико из тог племена није служио код жртвеника. ¹⁴ Јер, сасвим је јасно да је наш Господ потекао из Јудиног племена, а о свештеницима из тог племена Мојсије није ништа рекао. ¹⁵ А све је још јасније када се по сличности са Мелхиседеком поставља други свештеник, ¹⁶ који то није постао на основу законског прописа о пореклу, него на основу силе неуништивог живота. ¹⁷ Јер, за њега се тврди: »Ти си свештеник довека по реду Мелхиседековом.«^(A)

¹⁸ Укида се, дакле, ранија заповест, јер је била слаба и бескорисна ¹⁹ – пошто Закон ништа није учинио савршеним – а уводи се боља нада, којом се приближавамо Богу.

²⁰ А то није прошло без заклетве. Јер, они су без заклетве постали свештеници, ²¹ а он са заклетвом Онога који му је рекао:

²² На основу тога је Исус постао јемац бољег савеза.

²³ И свештеника је било много, јер их је смрт спречавала да остану у служби, ²⁴ а пошто Исус живи довека, његово свештеништво је непролазно. ²⁵ Зато он и може сасвим да спасе оне који његовим посредством прилазе Богу, јер заувек живи да за њих посредује.

²⁶ А такав првосвештеник нам је и био потребан: свет, недужан и неокаљан, одвојен од грешникâ и узвишенији од небеса, ²⁷ који нема потребу, као други првосвештеници, да свакодневно приноси жртве, прво за своје грехе, а затим за грехе народа, јер је он то учинио једном заувек када је принео самога себе. ²⁸ Закон, наиме, за првосвештенике поставља слабе људе, а реч заклетве, дата после Закона, Сина, који је довека савршен.