Add parallel Print Page Options

Увод

Јаков, слуга Бога и Господа Исуса Христа, поздравља дванаест племена Израиљевих расејаних по свету.

Искушења

Браћо моја, сматрајте за чисту радост кад год вас задесе свакојака искушења, знајући да кушање ваше вере изграђује истрајност. Истрајност, пак, нека се покаже савршеном, да бисте ви били савршени и потпуни и без икаквог недостатка.

Ако коме од вас недостаје мудрости, нека тражи од Бога који свима даје великодушно и без прекора, и он ће му је дати. Само нека тражи са вером, без икакве сумње, јер онај који сумња сличан је морском таласу који ветар подиже и ваља. Такав човек нека и не помишља да ће што примити од Господа, јер је колебљив, те стога непостојан у свим својим поступцима.

Сиромашни брат нека се хвали својом узвишеношћу, 10 а онај који је богат – својом понизношћу, јер ће свенути као цвет у трави. 11 Јер, кад сунце гране са жегом, трава се суши, а цвет у њој вене, те му лепота пропада. Тако ће и богати проћи са својим пословима.

12 Блажен је човек који истрајно одолева искушењима, јер ће, будући прекаљен, примити венац живота који је Бог обећао онима који га воле.

13 Када је неко изложен искушењу, нека не каже: „Бог ме искушава“, јер Бог се не може искушавати злом, нити он са̂м кога искушава. 14 Свако, наиме, подлеже искушењу тако што га његова властита зла жеља одвлачи и мами. 15 Зла жеља, затим, будући зачета, рађа грех, а учињени грех рађа смрт.

16 Не варајте се, браћо моја вољена. 17 Сваки добар дар и савршен поклон долази нам одозго, од Оца светлости, који се не мења као сенка. 18 Он нас је по својој вољи родио речју истине, да будемо први међу његовим створењима.

Слушање и извршавање

19 А ово знајте, вољена моја браћо: нека свако буде брз да чује, спор да одговори, и спор да се разгневи; 20 јер, човеков гнев не постиже праведност коју Бог тражи. 21 Зато одбаците сву нечистоту и преосталу злоћу те кротко прихватите реч усађену у вас, која може да вас спасе.

22 Не будите они који само слушају реч и тако себе варају; будите они који је извршавају. 23 Јер онај који слуша реч, а не извршава је, сличан је човеку који посматра своје лице у огледалу; 24 погледао се, наиме, па отишао, одмах заборављајући како је изгледао. 25 Али ко се загледа у савршени Закон слободе, те истраје у њему, и не буде заборавни слушач, него онај који га извршава – тај ће бити блажен у ономе што чини.

26 Ако неко себе сматра побожним, а не зауздава свој језик, тај вара себе; његова побожност ништа не вреди. 27 Ово је чиста и неокаљана побожност коју Бог и Отац прихвата: заузимати се за сиромашне и удовице у њиховим неприликама и чувати себе неокаљаним од света.