Јован 6

Serbian New Testament: Easy-to-Read Version

Исус храни пет хиљада људи

(Мт 14,13-21; Мк 6,30-44; Лк 9,10-17)

6 После тога Исус оде на другу обалу Галилејског – то јест Тиверијадског – мора, ² а за њим пође силан народ, јер су видели знамења која је учинио на болеснима. ³ Исус се попе на гору и седе са својим ученицима. ⁴ (А приближавала се Пасха, јудејски празник.)

⁵ Када је подигао поглед и угледао силан народ како иде к њему, Исус упита Филипа: »Где можемо да купимо хлеба да ови једу?«

⁶ То је рекао да би га искушао, јер је већ знао шта ће учинити.

⁷ Филип му одговори: »Ни двеста динара^[a] не би било довољно за више од залогаја хлеба за сваког.«

⁸ А један од његових ученика – Андреја, брат Симона Петра – рече Исусу: ⁹ »Овде је један дечак који има пет јечмених хлебова и две рибице, али шта је то на толике.«

¹⁰ Исус рече: »Нека људи поседају.«

На том месту је било много траве, па мушкарци, њих око пет хиљада, поседаше.

¹¹ Тада Исус узе оне хлебове, захвали Богу за њих, па их раздели онима који су седели, а тако и рибе – и то колико год је ко хтео.

¹² Када су се најели, Исус рече својим ученицима: »Покупите преостале комадиће, да ништа не пропадне.«

¹³ И они их покупише и напунише дванаест корпи комадићима преосталим од пет јечмених хлебова које су људи јели.

¹⁴ Када су људи видели знамење које је Исус учинио, рекоше: »Ово је заиста Пророк који треба да дође на свет!«

¹⁵ А Исус је знао да намеравају да дођу и да га на силу прогласе за цара, па се опет повуче у гору, сасвим сâм.

Исус хода по води

(Мт 14,22-27; Мк 6,45-52)

¹⁶ Када је пало вече, његови ученици сиђоше до мора, ¹⁷ уђоше у чамац и отиснуше се преко мора ка Кафарнауму. Већ се било и смрачило, а Исус још није био дошао к њима. ¹⁸ И море се узбуркало од силног ветра који је задувао. ¹⁹ Када су превеслали око двадесет пет до тридесет стадија^[b], угледаше Исуса како хода по мору и приближава се чамцу, и уплашише се.

²⁰ А Исус им рече: »Ја сам. Не бојте се.«

²¹ Они хтедоше да га узму у чамац, али се чамац одмах створи на обали према којој су били кренули.

Исус је хлеб живота

²² Сутрадан народ који је остао на другој страни мора примети да је тамо само један чамац и да Исус није ушао у чамац са својим ученицима, него да су они отишли сами. ²³ А неки чамци из Тиверијаде пристадоше близу места где су јели хлеб пошто је Господ за њега захвалио Богу. ²⁴ Када је, дакле, народ видео да нема ни Исуса ни његових ученика, укрцаше се у чамце и одоше у Кафарнаум да га потраже.

²⁵ А када су га нашли на другој страни мора, упиташе га: »Раби, када си дошао овамо?«

²⁶ »Истину вам кажем«, одговори им Исус, »ви ме не тражите зато што сте видели знамења, него зато што сте јели хлеб и најели се. ²⁷ Радите, али не за пропадљиву храну, него за храну која траје до вечног живота, а њу ће вам дати Син човечији, јер њега је потврдио^[c] Бог Отац.«

²⁸ Они га упиташе: »Шта да учинимо да бисмо чинили Божија дела?«

²⁹ А Исус им одговори: »Ово је Божије дело: да верујете у онога кога је он послао.«

³⁰ Тада га они упиташе: »Које ћеш, дакле, знамење учинити, да га видимо и да ти поверујемо? Које је твоје дело? ³¹ Наши праоци су јели ману у пустињи, као што је записано: ‚Даде им хлеб са неба да једу.‘^(A)«

³² »Истину вам кажем«, рече им Исус, »није вам Мојсије дао хлеб са неба, него вам мој Отац даје истински хлеб са неба. ³³ Јер, Божији хлеб је онај који силази са неба и даје живот свету.«

³⁴ »Господе«, рекоше му они, »дај нам увек тога хлеба.«

³⁵ А Исус им рече: »Ја сам хлеб живота. Ко дође к мени, неће огладнети, и ко у мене верује, неће никада ожеднети. ³⁶ Али рекао сам вам: видели сте ме, а ипак не верујете. ³⁷ Све што ми Отац даје, доћи ће к мени и нећу одбацити онога ко ми дође. ³⁸ Јер, нисам сишао са неба да извршавам своју вољу, него вољу Онога који ме је послао. ³⁹ А ово је воља Онога који ме је послао: да не изгубим ниједнога од оних које ми је дао, него да их васкрснем Последњега дана. ⁴⁰ Јер, ово је воља мога Оца: ко год види Сина и верује у њега, да има вечни живот и да га ја васкрснем Последњега дана.«

⁴¹ Тада Јудеји почеше да гунђају против њега зато што је рекао: »Ја сам хлеб који је сишао са неба.«

⁴² »Зар ово није Исус, Јосифов син?« рекоше. »Зар му не познајемо оца и мајку? Како сад говори: ‚Сишао сам са неба‘?«

⁴³ »Не гунђајте међу собом«, рече им Исус. ⁴⁴ »Нико не може да дође к мени ако га не привуче Отац који ме је послао, и ја ћу га васкрснути Последњега дана. ⁴⁵ У Пророцима пише: ‚Бог ће поучити све људе.‘^(B) Ко год слуша Оца и научи, долази к мени. ⁴⁶ Нико није видео Оца осим онога који је од Бога – он је видео Оца. ⁴⁷ Истину вам кажем: ко верује, има вечни живот. ⁴⁸ Ја сам хлеб живота. ⁴⁹ Ваши праоци су јели ману у пустињи и помрли. ⁵⁰ А ово је хлеб који силази са неба – да га човек једе и да не умре. ⁵¹ Ја сам живи хлеб који је сишао са неба. Ко буде јео овај хлеб, живеће довека. Овај хлеб је моје тело, које ћу дати за живот света.«

⁵² Тада Јудеји почеше жестоко да расправљају међу собом, говорећи: »Како овај може да нам дâ своје тело да једемо?«

⁵³ »Истину вам кажем«, рече им Исус, »ако не једете тело Сина човечијега и не пијете његову крв, немате живота у себи. ⁵⁴ Ко једе моје тело и пије моју крв, има вечни живот и ја ћу га васкрснути Последњега дана. ⁵⁵ Моје тело је истинско јело и моја крв истинско пиће. ⁵⁶ Ко једе моје тело и пије моју крв, остаје у мени и ја у њему. ⁵⁷ Као што је мене послао живи Отац, и ја живим због Оца, тако ће и онај ко мене једе живети због мене. ⁵⁸ Ово је хлеб који је сишао са неба, и он није као онај који су јели ваши праоци у пустињи и помрли. Ко једе овај хлеб, живеће довека.«

⁵⁹ Исус је ово изрекао док је учио народ у синагоги у Кафарнауму.

Речи вечнога живота

⁶⁰ Када су ово чули, многи његови ученици рекоше: »Тешке су то речи. Ко може да их прихвати?^[d]«

⁶¹ Исус је сам од себе знао да његови ученици гунђају, па им рече: »Зар вас ово учење саблажњава? ⁶² А шта ако будете видели Сина човечијега како иде горе, онамо где је био пре? ⁶³ Дух је оно што оживљава, а тело ништа не користи. Речи које сам вам говорио, дух су и живот су. ⁶⁴ Али има међу вама оних који не верују« – јер је од почетка знао који су они који неће веровати и ко је онај који ће га издати.

⁶⁵ Онда рече: »Зато сам вам и рекао да нико не може да дође к мени ако му није дато од Оца.«

⁶⁶ Тада се многи његови ученици вратише и више нису ишли с њим.

⁶⁷ Исус упита Дванаесторицу: »Да можда и ви не желите да одете?«

⁶⁸ »Коме да идемо, Господе?« одговори му Симон Петар. »Ти имаш речи вечнога живота, ⁶⁹ и ми верујемо и знамо да си ти Светац Божији.«

⁷⁰ А Исус им рече: »Зар нисам ја изабрао вас дванаесторицу? А ипак је један од вас ђаво!«

⁷¹ Рекао је то о Јуди, сину Симона Искариотског, јер је он био тај који ће га издати, иако је био један од Дванаесторице.