Јован 19
Serbian New Testament: Easy-to-Read Version
19 Тада Пилат узе Исуса и даде да га избичују. 2 Војници исплетоше венац од трња и ставише му га на главу, па га огрнуше пурпурним огртачем. 3 Онда су му прилазили и говорили: »Здраво, царе Јудеја!« и шамарали га.
4 Пилат поново изађе напоље, па им рече: »Ево, изводим вам га напоље, да знате да му нисам нашао никакву кривицу.«
5 Тада Исус изађе напоље, с венцем од трња и у пурпурном огртачу, а Пилат рече: »Ево човека!«
6 Када су га првосвештеници и слуге угледали, повикаше: »Распни га! Распни га!«
»Ви га узмите, па га распните«, рече им Пилат, »јер ја му нисам нашао кривицу.«
7 А Јудеји му одговорише: »Ми имамо Закон, и по Закону он мора да умре, јер је тврдио да је Син Божији!«
8 Када је Пилат то чуо, још више се уплаши, 9 па опет уђе у преторијум и упита Исуса: »Одакле си?«
Али Исус му не одговори.
10 Тада му Пилат рече: »Зар мени не одговараш? Зар не знаш да имам власт да те ослободим и власт да те распнем?«
11 »Не би ти имао никакве власти нада мном«, одговори му Исус, »да ти није дата са неба[a]. Зато је већи грех онога који ме је теби предао.«
12 Отада је Пилат настојао да га ослободи.
Али Јудеји су викали: »Ако га ослободиш, ниси царев пријатељ! Ко год се издаје за цара, противи се цару!«
13 Када је то чуо, Пилат изведе Исуса напоље и седе на судијску столицу, на месту које се зове Камени плочник – хебрејски: Гавата. 14 А био је Дан припреме за Пасху, око поднева[b].
Пилат рече Јудејима: »Ево вашег цара!«
15 А они повикаше: »Води га! Води га! Распни га!«
»Зар да распнем вашег цара?« упита их Пилат.
А првосвештеници му одговорише: »Ми немамо цара осим цезара!«
16 Тада га Пилат предаде војницима да га распну, и они га преузеше.
Распеће
(Мт 27,32-44; Мк 15,21-32; Лк 23,26-43)
17 Носећи свој крст, Исус изађе на такозвано Лобањско место – које се на хебрејском зове Голгота – 18 где га распеше. А с њим распеше још двојицу – један је био с једне стране, други са друге, а Исус у средини.
19 Пилат написа натпис и стави га на крст. На њему је писало: Исус Назарећанин, цар Јудеја. 20 Тај натпис прочиташе многи Јудеји, јер је место где је Исус био распет било близу града. А био је написан на хебрејском, латинском и грчком језику.
21 Првосвештеници рекоше Пилату: »Немој да пишеш: ‚цар Јудеја‘, него да је он рекао да је цар Јудеја.«
22 А Пилат им одговори: »Што написах – написах.«
23 Када су распели Исуса, војници узеше његову одећу и разделише је на четири дела – за сваког војника по део. Узеше и његову кошуљу, али је она била без шавова, јер је одозго до доле била исткана у једном комаду.
24 Тада рекоше један другом: »Хајде да је не цепамо, него да бацимо коцку за њу, да видимо коме ће припасти« – да се испуни Писмо које каже:
»Моју одећу разделише међу собом
и бацише коцку за моје одело.«(A)
И војници тако и учинише.
25 А поред Исусовог крста стајале су његова мајка, њена сестра, Марија Клопина и Марија Магдалина.
26 Исус виде мајку и ученика кога је волео како стоји поред ње, па рече мајци: »Драга жено, ево ти сина.«
27 Затим рече ученику: »Ево ти мајке.«
И од тога часа ученик је узе к себи.
Исусова смрт
(Мт 27,45-56; Мк 15,33-41; Лк 23,44-49)
28 После тога, знајући да је све довршено, Исус рече, да би се испунило Писмо: »Жедан сам.«
29 А тамо је стајала посуда пуна сирћета, па сунђер натопљен сирћетом натакоше на исопову стабљику и принеше његовим устима.
30 Чим је узео сирће, Исус рече: »Довршено је«, па спусти главу и издахну.
31 Пошто је био Дан припреме[c], Јудеји замолише Пилата – да тела не би остала на крсту и у суботу, јер је те суботе био Велики дан[d] – да им се поломе ноге, а тела скину. 32 И војници дођоше и поломише ноге првом и другом човеку који су били распети с Исусом. 33 А када су дошли до Исуса, видеше да је већ умро, па му не поломише ноге, 34 него му један војник копљем прободе ребра. И одмах потекоше крв и вода.
35 За ово сведочи онај који је то видео и његово сведочанство је истинито, и он зна да говори истину, па сведочи да и ви поверујете – 36 то се догодило да се испуни Писмо: »Ниједна кост му неће бити поломљена.«(B)
37 А једно друго Писмо каже: »Гледаће онога кога су проболи.«(C)
Исусова сахрана
(Мт 27,57-61; Мк 15,42-47; Лк 23,50-56)
38 После тога Јосиф из Ариматеје, који је био Исусов ученик – али тајни, због страха од Јудеја – замоли Пилата да однесе Исусово тело. Пилат му допусти, па он дође и однесе тело. 39 А дође и Никодим, који је оно раније дошао к Исусу ноћу, и донесе око сто литри[e] мешавине смирне и алоја. 40 Тада узеше Исусово тело и увише га у платнене завоје с мирисима, као што Јудеји обично сахрањују. 41 А код места где је Исус био распет налазио се врт, и у врту нов гроб у коме још нико није био сахрањен. 42 Због тога што је био јудејски Дан припреме и што је гроб био близу, Исуса положише у њега.
Copyright © 2003 by Bible League International