2 Књига о царевима 3

New Serbian Translation

Јорамова владавина над Израиљем

3 Јорам, син Ахавов, се зацарио над Израиљем у Самарији у осамнаестој години Јосафата, цара Јудиног. Владао је дванаест година. ² Чинио је што је зло у Господњим очима, али не као његов отац и његова мајка, јер је уклонио Валов стуб, који је његов отац направио. ³ Ипак, он се држао греха Јеровоама, сина Наватовог, који је навео Израиљ на грех; није се одвојио од њих.

Рат против Моава

⁴ А Миса, цар моавски, био је сточар. Он је испоручивао данак цару израиљском од стотину хиљада јагањаца и вуну од стотину хиљада овнова. ⁵ Али кад је Ахав умро, цар моавски се побунио против цара израиљског. ⁶ Цар Јорам је још истог дана отишао из Самарије и сабрао сав Израиљ. ⁷ Тада је послао поруку Јудином цару Јосафату: „Моавски цар Миса се побунио против мене. Хоћеш ли поћи са мном у рат на Моав?“

Он одговори: „Поћи ћу. Ја сам као ти, мој је народ као твој народ, и моји коњи као твоји коњи.“

⁸ Још упита: „Којим ћемо путем поћи?“ Јорам одговори: „Путем кроз Едомску пустињу.“

⁹ Тако оду цар израиљски, цар Јудин и цар едомски. Седам су дана тумарали Едомском пустињом, све док није нестало воде и за војску и за стоку која је ишла с њима.

¹⁰ Тада рече цар израиљски: „Авај! Господ је сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“

¹¹ Јосафат рече: „Зар нема ниједног пророка Господњег да упитамо Господа?“

Један од слугу цара израиљског одговори: „Ту је Јелисеј, син Сафатов, који је сипао воду на Илијине руке.“

¹² Јосафат рече: „Реч је Господња с њим.“ Цар израиљски и Јосафат, цар Јудин, и цар едомски оду доле к њему.

¹³ Јелисеј одговори цару израиљском: „Шта ја имам с тобом? Иди к пророцима свога оца и пророцима своје мајке.“

Цар израиљски му рече: „Немој тако, јер је Господ сабрао ова три цара да их преда у руке Моавцима.“

¹⁴ Јелисеј рече: „Живога ми Господа, Бога над војскама, коме служим; да немам обзира према Јосафату, цару Јудином, не бих те ни погледао. ¹⁵ А сада ми доведите свирача.“

Док је свирач свирао, спусти се рука Господња на њега, ¹⁶ и он рече: „Говори Господ: ’Ископајте у овој долини много јама. ¹⁷ Јер говори Господ: нећете видети ни ветра ни кише, а овај ће се поток напунити водом, па ћете пити и ви и ваша стока и ваша теглећа стока. ¹⁸ А то је тек незнатна ствар у Господњим очима, јер ће он предати Моавце у ваше руке. ¹⁹ Кад освојите све најбоље градове, оборите свако плодоносно дрво и затрпајте све изворе, а сваку добру њиву уништите камењем.’“

²⁰ Следећег јутра кад су принели принос, потече вода из правца Едома, тако да је сва земља била пуна воде.

²¹ Кад су Моавци чули да су цареви кренули у бој против њих, позвали су сваког ко је стасао за оружје, па су се поставили на границу. ²² Ујутро, кад су устали, сунце је бљескало по води; Моавцима се издалека учинило да је вода црвена као крв. ²³ Тада рекоше: „То су се цареви побили и поклали међу собом. Стога, на плен, Моавци!“

²⁴ Али кад су дошли у израиљски табор, Израиљци се дигоше и ударише на Моавце, те они побегоше пред њима. Ушавши у Моав, наставили су да туку Моавце. ²⁵ Уништили су градове, а сваки човек је бацио камен на сваку добру њиву, те је била засута. Затрпали су сваки извор и оборили свако плодоносно дрво. Оставили су само зидине Кир-Аресета. Стрелци с праћкама су га опколили и почели да га гађају.

²⁶ Кад је цар моавски видео да се битка окренула против њега, узео је седам стотина људи вичних мачу да се пробије до цара едомског, али нису успели. ²⁷ Затим је узео свога сина првенца, који је требало да се зацари на његово место, и принео га на жртву свеспалницу. Израиљце је обузео велики бес, те су се повукли од њега и вратили се у своју земљу.