2 Књига Самуилова 5

New Serbian Translation

Давида помазују за цара

5 Сва су племена Израиљева дошла к Давиду у Хеврон и рекла му: „Ево, ти си наше тело и крв. ² Па и раније, кад је Саул био цар над нама, ти си водио Израиља у походе. И теби је Господ рекао: ’Ти ћеш бити пастир моме народу, Израиљу; ти ћеш бити владар Израиљу.’“

³ Све старешине Израиљеве су дошле к цару у Хеврон па су склопили савез са царем Давидом, у Хеврону пред Господом, и помазали Давида за цара над Израиљем.

⁴ Давиду је било тридесет година кад је постао цар, а владао је четрдесет година. ⁵ У Хеврону је владао седам година и шест месеци над Јудом, а у Јерусалиму је владао тридесет три године над свим Израиљем и Јудом.

Јерусалим постаје престоница Израиља

⁶ Цар и његови људи су кренули на Јерусалим против Јевусејаца који су живели у земљи. Они рекоше Давиду: „Нећеш ући овамо! Слепи ће те и хроми одбити.“ Под тим су мислили: „Давид неће ући овде.“ ⁷ Ипак, Давид је освојио сионску тврђаву, а то је сад Давидов град.

⁸ Давид је рекао тог дана: „Онај ко порази Јевусејце и заузме прокоп, нека побије слепе и хроме, који су Давидови непријатељи.“ Зато се каже: „Нека слепи и хроми не улазе у Дом Господњи^[a].“

⁹ Давид се настанио у тврђави коју је назвао Давидов град. Давид је зидао свуда наоколо, од Милона^[b] према унутра. ¹⁰ Давид је постајао све моћнији, јер је Господ, Бог над војскама, био с њим.

¹¹ А Хирам, тирски цар, је послао Давиду гласнике и кедровог дрвета, столарима и клесарима који су Давиду саградили дворац. ¹² Тада је Давид увидео да га је Господ поставио за цара над Израиљем и да је узвисио његово царство ради свог народа Израиља.

¹³ Кад је дошао из Хеврона, Давид је узео себи још иноча и жена из Јерусалима, те му се родило још синова и ћерки. ¹⁴ Ово су имена оних који су му се родили у Јерусалиму: Самуја, Совав, Натан и Соломон, ¹⁵ Јевар, Елисуја, Нефег, Јафија, ¹⁶ Елисама, Елијада и Елифелет.

Давид побеђује Филистејце

¹⁷ Кад су Филистејци чули да су Давида помазали за цара над Израиљем, сви су кренули горе да траже Давида. Давид је то чуо, па је отишао доле у склониште. ¹⁸ Филистејци дођу и рашире се по рефаимској долини. ¹⁹ Тада Давид запита Господа: „Да ли да нападнем Филистејце? Хоћеш ли их предати у моје руке?“

Господ одговори Давиду: „Нападни их, јер ћу их јамачно предати у твоје руке.“

²⁰ Давид дође у Вал-Фаресим и порази их тамо. Тада је рекао: „Господ је продро кроз моје непријатеље преда мном, као што продире вода.“ Зато се то место прозвало Вал-Фаресим^[c]. ²¹ Филистејци су оставили тамо своје идоле а Давид и његови људи су их однели.

²² Филистејци се поново попну и рашире се у рефаимској долини. ²³ Давид упита Господа, и он му одговори: „Не иди горе, него иди около, иза њих и навали на њих код балзамових стабала. ²⁴ Кад зачујеш звук корака с врха балзамових стабала, крени одлучно, јер ће Господ изаћи пред тобом да удари на филистејски табор.“ ²⁵ Давид учини како му је Господ заповедио и потуче Филистејце од Гаваје до Гезера.