2 Књига Самуилова 12

New Serbian Translation

Пророк Натан осуђује Давида

12 Господ је послао пророка Натана к Давиду. Кад је дошао к њему, рекао му је: „У једном граду су живела два човека. Један је био богат, а други сиромашан. ² Богаташ је имао веома много ситне и крупне стоке. ³ Сиромах није имао ништа осим једног женског јагњета које је купио. Он га је одгојио и оно је расло заједно са њим и његовом децом. Јело је од његове хране, пило из његове чаше и спавало у његовом наручју; било му је као ћерка.

⁴ Једном је богаташу дошао путник. Њему је било жао да узме грло од своје ситне или крупне стоке да угости госта који му је дошао, па је узео сиромахово јагње и зготовио га за човека који му је дошао.“

⁵ Давид се страховито разгневио на тог човека. „Живога ми Господа – рече он Натану – човек који је то учинио заслужује смрт! ⁶ Има да плати четвороструко за јагње зато што је учинио овакву ствар, и није показао самилост.“

⁷ Натан рече Давиду: „Ти си тај човек! Зато говори Господ, Бог Израиљев: ’Ја сам те помазао за цара над Израиљем, и избавио сам те из Саулове руке. ⁸ Дао сам ти кућу твога господара и жене твога господара у твоје крило, и дао сам ти дом Израиљев и Јудин. А да ти је то било мало, ја бих ти дао и више. ⁹ Зашто си презрео реч Господњу и учинио што је зло у његовим очима? Посекао си мачем Урију Хетита а његову жену си узео себи за жену. Убио си га мачем Амонаца. ¹⁰ Због тога се мач никада неће одмаћи од твога дома, јер си ме презрео и јер си узео жену Урије Хетита да ти буде жена.’

¹¹ Говори Господ: ’Ево, подижем на тебе невољу из твог дома, па ћу на твоје очи узети твоје жене и дати их твом ближњему, који ће спавати с твојим женама усред бела дана. ¹² Ти си то учинио тајно, а ја ћу учинити ово пред свим Израиљем усред бела дана.’“

¹³ Давид рече Натану: „Згрешио сам Господу.“

Натан рече Давиду: „Господ ти је опростио грех: нећеш умрети. ¹⁴ Ипак, пошто си овим делом подстакао непријатеље Господње на презир, сигурно ће умрети син који ти се родио.“

¹⁵ Потом се Натан вратио својој кући. А Господ удари дете које је Уријина жена родила Давиду, и оно се тешко разболи. ¹⁶ Давид се молио Господу за дете; Давид је постио, па је ушао у кућу и преноћио на земљи. ¹⁷ Старешине његовог дома су стајале око њега настојећи да га подигну са земље, али он није хтео, нити је хтео да једе с њима.

¹⁸ Седмога дана је дете умрло. Давидове слуге су се бојале да му јаве да је дете мртво, јер су говорили: „Говорили смо му док је дете било живо, па нас није слушао; како да му кажемо да је дете умрло? Учиниће неко зло.“

¹⁹ Кад је приметио да слуге шапућу, Давид је схватио да је дете умрло. Давид упита своје слуге: „Да ли је дете умрло?“

Они одговорише: „Умрло је.“

²⁰ Тада је Давид устао са земље, умио се и пресвукао у другу одећу. Затим је ушао у Дом Господњи и поклонио се. Онда је отишао у своју кућу и тражио да му изнесу храну, те је јео.

²¹ Његове слуге му рекоше: „Зашто ово радиш? Док је дете било живо, постио си и плакао, а сад кад је дете мртво, ти устајеш и једеш.“

²² Он одговори: „Док је дете још било живо, постио сам и плакао, мислећи: ’Ко зна? Можда ће се Господ смиловати, па ће дете остати у животу.’ ²³ Али сада кад је мртво, зашто да постим? Зар могу да га вратим? Ја ћу отићи к њему, али оно се неће вратити мени.“

²⁴ Давид је, затим, утешио своју жену Витсавеју. Он је отишао к њој и легао с њом, а она је родила сина коме је он дао име „Соломон“^[a]. Господ га је волео, ²⁵ па је то објавио преко пророка Натана, који му је, ради Господа, дао име „Једидија“^[b].

Јоав заузима Раву

²⁶ Јоав је напао Раву амонску и заузео царски град. ²⁷ Затим је послао гласнике Давиду, рекавши: „Напао сам Раву и заузео градски водовод. ²⁸ Стога, скупи сад народ, опколи град и заузми га; иначе ћу ја освојити град, па ће бити назван по мени.“

²⁹ Скупивши сав народ, Давид је отишао у Раву, напао је и освојио. ³⁰ Давид је с Молохове главе скинуо круну, која је била тешка таланат^[c] злата, с драгим каменом, који је красио Давидову главу.^[d] Из града је однео и врло велики плен. ³¹ Одвео је и народ који је живео у њему и поставио га да ради с тестерама, гвозденим пијуцима и гвозденим секирама, а друге је послао да раде у цигланама. Тако је урадио са свим амонским градовима. Потом се Давид са свим народом вратио у Јерусалим.