Add parallel Print Page Options

Јосиф открива себе браћи

45 Јосиф није могао више да се уздржава пред својим слугама, па је повикао: „Нека сви изађу!“ Пошто нико од његових људи није остао с њим, Јосиф се открио својој браћи. Тада је гласно заплакао, тако да су га и Египћани чули. Чак је и фараонов дом дочуо за то.

„Ја сам Јосиф! – рекао је својој браћи. Је ли мој отац заиста још жив?“ Његова браћа нису могла да одговоре своме брату; били су потпуно уплашени пред њим. Јосиф је затим рекао својој браћи: „Приђите к мени.“ Кад су пришли, рекао им је: „Ја сам ваш брат, Јосиф, кога сте продали у Египат. Но, сада се немојте жалостити и гневити на себе што сте ме продали овде. Бог ме је, наиме, послао пред вама да вас одржи у животу. Већ су две године од како је глад у земљи, а још пет година неће бити ни орања ни жетве. Бог ме је послао пред вама да вам сачувам потомство на земљи и да вас одржим у животу великим избављењем.[a]

Стога, нисте ме ви овде послали, него Бог. Он ме је поставио фараону за главног саветника, за управитеља целог његовог дома, те за господара над целим Египтом. Зато се брзо вратите моме оцу, па му реците: ’Твој син Јосиф ти поручује: Бог ме је поставио за господара над целим Египтом. Зато дођи к мени, не оклевај! 10 Настанићеш се у крају Госену, па ћеш ми бити близу: ти, твоји синови, твоји унуци, твоје овце и говеда, и сва твоја имовина. 11 Ја ћу се тамо бринути за тебе, јер глад ће трајати још пет година. Тако нећеш гладовати ни ти, ни твоја породица нити стока што ти припада.’ 12 Ево, видите и својим очима, као што види и мој брат Венијамин, да сам то ја који вам говорим. 13 Испричајте оцу о свој мојој слави у Египту и о свему што сте видели. Пожурите и доведите овамо мога оца!“

14 Онда је пао своме брату Венијамину око врата и заплакао. Венијамин је такође плакао загрливши Јосифа. 15 Потом је плачући изљубио и сву осталу браћу. После тога су браћа разговарала.

16 Вест се прочула и на фараоновом двору: „Дошла су Јосифова браћа!“ То је било драго фараону и његовим дворанима. 17 Фараон рече Јосифу: „Реци својој браћи овако: ’Натоварите вашу стоку и идите у хананску земљу, 18 па поведите свога оца и вратите се к мени. Ја ћу вам дати најбољу земљу у Египту, па ћете се хранити од обиља земље.’ 19 Ти надаље нареди: ’Учините ово: узмите кола из египатске земље за вашу децу и за ваше жене, поведите свога оца и дођите овамо. 20 Не жалите за својом имовином, јер вама припада најбоља земља у Египту.’“

21 Синови Израиљеви тако и учине. По фараоновој наредби им је дао кола и храну за пут. 22 Свакоме од њих је дао нову одећу, а Венијамину је дао три стотине сребрњака и пет пари нове одеће. 23 А своме оцу је послао десет магараца натоварених најбољим производима Египта, те десет магарица натоварених житом, хлебом и намирницама оцу за пут. 24 Затим је послао своју браћу. Док су одлазили, рекао им је: „Не свађајте[b] се путем!“

25 Пођу они тако горе из Египта и дођу своме оцу Јакову у Ханан. 26 Затим га известе: „Јосиф је још увек жив! Шта више, он је владар над целом египатском земљом.“ Јакову се следило срце; није могао да им поверује. 27 Али кад су му пренели све што им је Јосиф рекао и кад је видео кола која је Јосиф послао да га довезу, живнуо је дух њиховог оца Јакова. 28 Тада Израиљ рече: „То је довољно! Мој син, Јосиф, је још увек жив! Отићи ћу да га видим пре него што умрем.“

Footnotes

  1. 45,7 Или: да вам избавим многе преживеле.
  2. 45,24 Неки коментатори преводе: Не плашите се путем. Та реч на јеврејском има више значења.