1 Мојсијева 35

New Serbian Translation

Јаков се враћа у Ветиљ

35 Бог рече Јакову: „Устани и иди горе у Ветиљ и настани се тамо. Онде подигни жртвеник Богу који ти се указао кад си бежао од свога брата Исава.“

² Јаков рече својој породици и свима који су били с њим: „Одбаците стране богове из ваше средине, очистите се и пресвуците одећу. ³ Устанимо и пођимо горе у Ветиљ. Тамо ћу подићи жртвеник Богу који ме је услишио кад сам био у невољи и који је био са мном кад сам пошао на пут.“ ⁴ Тада су они предали Јакову све стране богове које су имали и наушнице што су им биле на ушима, па их Јаков закопа под храст код Сихема. ⁵ Кад су кренули на пут, Божији страх је обузео околне градове, те нико није кренуо у потеру за Јаковљевим синовима.

⁶ Тада је Јаков дошао у Луз, то јест Ветиљ, у хананској земљи, и сав народ што је био с њим. ⁷ Онде је подигао жртвеник и назвао то место „Ел-Ветиљ^[a]“, јер му се тамо објавио Бог кад је бежао од свог брата.

⁸ Ту је умрла Девора, Ревекина дојиља. Сахранили су је ниже Ветиља, под храстом, који се отада зове „Тужни Храст“.

⁹ Бог се поново објавио Јакову кад се вратио из Падан-Арама, и благословио га. ¹⁰ Бог му рече: „Твоје име је Јаков, али се нећеш више звати Јаков, него ће ти име бити ’Израиљ’.“ Тако га је назвао Израиљ.

¹¹ Још му рече Бог: „Ја сам Бог Свемоћни. Буди родан и множи се. Од тебе ће настати народ и збор народа, и од тебе ће цареви проистећи. ¹² Земљу коју сам дао Авра̂му и Исаку, предаћу теби и твоме потомству после тебе.“ ¹³ Бог се онда узнео од Јакова, с места где му је говорио.

¹⁴ На месту где му је Бог говорио, Јаков је усправио стуб од камена, па је на њега излио жртву изливницу и прелио га уљем. ¹⁵ Место на коме му је Бог говорио је назвао Ветиљ^[b].

Рахиљина смрт

¹⁶ Затим су напустили Ветиљ. Још је био остао део пута до Ефрате, кад Рахиља поче да се порађа. Снашли су је јаки трудови. ¹⁷ Како је порођај био тежак, бабица јој рече: „Не бој се, јер и ово ти је син.“ ¹⁸ На самрти, док је издисала, дала му је име Венони^[c], али га је отац назвао „Венијамин“^[d].

¹⁹ Кад је Рахиља умрла, сахранили су је на путу за Ефрату, то јест, Витлејем. ²⁰ Јаков је на Рахиљином гробу поставио стуб, који све до данас стоји на њеном гробу.

²¹ Израиљ је наставио путовање. Свој шатор је поставио с друге стране Мигдал-Едера. ²² Док је Израиљ боравио у тој земљи, Рувим оде и легне с Валом, иночом свога оца. Израиљ дозна за то.

Јаковљеви синови

Исакова смрт

²⁷ Јаков оде к своме оцу Исаку у Мамрију, у Киријат-Арву, то јест Хеврон, где су некад Авра̂м, а потом и Исак живели као странци. ²⁸ Исак је живео стотину осамдесет година. ²⁹ Онда је издахнуо и умро, те се придружио својим прецима, стар и сит живота. Сахранили су га Исав и Јаков, његови синови.