1 Књига о царевима 17

New Serbian Translation

Пророк Илија прориче сушу

17 Илија Тесвићанин, из Тесве галадске, рече Ахаву: „Живога ми Господа, Бога Израиљевог, коме служим: наредних година неће бити ни росе, ни кише, осим на моју заповест.“

Илију хране гаврани

² Реч Господња дође Илији: ³ „Иди одавде и крени на исток, па се сакриј код потока Хората, источно од Јордана. ⁴ Пићеш из потока, а ја сам наредио гавранима да те тамо хране.“

⁵ Он оде и учини по речи Господњој. Пошто је отишао, настанио се код потока Хората, источно од Јордана. ⁶ Гаврани су му свако јутро и вече доносили хлеб и месо, а пио је из потока.

Илија и удовица из Сарепте

⁷ Међутим, након извесног времена поток је пресушио, јер није било кише у земљи. ⁸ Тада му дође реч Господња: ⁹ „Устани и иди у Сарепту сидонску и настани се тамо. Ево, ја сам заповедио тамо једној жени удовици да те храни.“

¹⁰ Он је устао и отишао у Сарепту. Кад је дошао на градска врата, удовица је скупљала грање. Он је позва и рече: „Донеси ми мало воде у крчагу, да пијем.“ ¹¹ Кад је она пошла да донесе, он јој довикну: „Донеси ми и мало хлеба у руци!“

¹² Она му одговори: „Живога ми Господа, Бога твога, немам никаквог хлеба осим шаке брашна у ћупу и мало уља у крчагу. Ево, скупљам гранчицу, две, да одем кући и да спремим себи и свом сину, да поједемо, па да умремо.“

¹³ Илија јој рече: „Не бој се, него иди и уради како си рекла; али прво направи мени хлеб од тога и донеси ми, па онда иди и спреми за себе и свога сина. ¹⁴ Јер говори Господ, Бог Израиљев: ’Брашно у ћупу се неће потрошити и уље у крчагу неће нестати, док Господ не пусти кишу на земљу.’“

¹⁵ Она оде и учини како јој је Илија рекао; јели су и она и он и сав њен дом за дуго времена. ¹⁶ Брашно у ћупу се није потрошило нити је уље у крчагу нестало, према речи коју је Господ рекао преко Илије.

Илија оживљује удовичиног сина

¹⁷ После ових догађаја оболео је син жене, домаћице куће. Но, болест му се веома погоршала, тако да је издахнуо. ¹⁸ Тада му она рече: „Шта имаш против мене, Божији човече? Зар си дошао к мени да ме подсетиш на моју кривицу и усмртиш ми сина?“

¹⁹ Он јој рече: „Дај ми свога сина.“ Узео га је из њеног наручја и однео га у горњу собу, где је становао, и положио га на свој кревет. ²⁰ Затим је завапио Господу и рекао: „Господе, Боже мој, зар ћеш довести несрећу и на удовицу код које станујем, и усмртити јој сина?“ ²¹ Тада се испружио над дечаком три пута и завапио Господу, рекавши: „Господе, Боже мој, нека се врати душа у овога дечака.“

²² Господ је услишио Илијин вапај, и дечакова душа се вратила у њега, те је оживео. ²³ Затим је Илија узео дечака, донео га из горње собе у кућу, и дао га његовој мајци. Илија рече: „Види, твој син је жив!“

²⁴ Жена рече Илији: „Сада знам да си човек Божији и да је реч Господња из твојих уста истина.“