Add parallel Print Page Options

Давидова молитва.

17 Чуј, Господе, праведности ради,
    окрени се к моме вапају,
пригни ухо мојој молитви,
    јер на мојим уснама нема преваре.
Нек ми суд с твога лица дође;
    твоје очи честитост нек виде.

Ти си мени испитао срце,
    дошао ми ноћу у посету,
мисли си ми огњем искушао,
    али ништа тамо ниси нашао;
    а ја реших да устима не згрешим.
По чему ће човек да поступа?
Према речи са твојих усана,
    ја се чувам стаза насилника.
Одржи ми стопе на својим стазама,
    да се моје ноге не оклизну.

Призивам те, Боже, јер ми одговараш,
    пригни ухо к мени, почуј моје речи.
Покажи милост своју чудесну,
    ти што десницом својом избављаш оне,
    који траже уточиште од својих злотвора.
Чувај ме као зеницу свог ока,
    под сенку ме својих крила склони,
од опаких који ме нападају,
    од душмана што ме опкољују.

10 Срце им је постало бездушно[a],
    а уста им говоре узносито.
11 Они мене гоне, опкољују,
    а очи им пажљиво гледају,
    како да ме на тло оборе.
12 Као лав су што жуди да растргне,
    као млади лав што вреба из потаје.

13 Устани на њих, Господе,
    баци их на колена,
    мачем ме својим избави од опаког!
14 Избави ме својом руком, Господе,
    од људи којима је део овај свет пролазни;
нека им трбух пуни оно
    што си злима наменио;
сити ће им бити и синови,
    и за потомство ће им још остати.

15 А ја ћу у праведности лице твоје видети,
    кад се пробудим твога ћу се лика наситити.

Footnotes

  1. 17,10 Или: Својим салом су опточени – слика отврдлог срца у коме нема сажаљења.