Лука 6

New Serbian Translation

Господар суботе

6 Једне суботе је Исус пролазио кроз житна поља. Његови ученици су тргали класје, трли га рукама и јели. ² Тада неки фарисеји рекоше: „Зашто чините оно што не сме да се чини суботом?“

³ Исус им одговори: „Нисте ли читали шта је Давид учинио када је огладнео, он и његови пратиоци? ⁴ Он је ушао у Дом Божији, узео посвећене хлебове и јео их, а онда их је дао својим пратиоцима. Те хлебове нико не сме да једе осим свештеника̂.“ ⁵ Онда рече: „Син Човечији је Господар суботе.“

Исус исцељује у суботу

⁶ Једне суботе је ушао у синагогу и поучавао. Тамо је био неки човек коме је усахла десна рука. ⁷ А зналци Светог писма и фарисеји су мотрили на њега хоће ли лечити у суботу, да би нашли разлог да га оптуже. ⁸ Но, како је знао шта они мисле, рекао је човеку с усахлом руком: „Устани и стани на средину!“ Човек устане и стане.

⁹ Исус их онда упита: „Питам вас: да ли је суботом дозвољено чинити добро или зло? Спасити живот или га уништити?“

¹⁰ Погледавши их све наоколо, рече човеку: „Испружи своју руку!“ Он учини тако и рука му поново постаде здрава. ¹¹ А они, ван себе од гнева, почеше да се договарају шта би могли да учине Исусу.

Исус изабире Дванаесторицу

¹² У оне дане Исус се успео на једну гору да се моли и тамо провео целу ноћ молећи се Богу. ¹³ Кад је свануло, позвао је своје ученике и од њих изабрао дванаесторицу, које је назвао апостолима: ¹⁴ Симона, коме је дао име Петар, и његовог брата Андрију, Јакова и Јована, Филипа и Вартоломеја, ¹⁵ Матеја и Тому, Јакова Алфејева и Симона прозваног Зилот, ¹⁶ Јуду Јаковљевог и Јуду Искариота, који је постао издајник.

Проповед на висоравни

¹⁷ Онда је сишао са њима и зауставио се на једној висоравни. Ту се окупило мноштво његових ученика и много света из целе Јудеје, из Јерусалима и из тирског и сидонског приморја, ¹⁸ који су дошли да га чују и да се излече од својих болести. Исцељивали су се и они који су били опседнути нечистим духовима. ¹⁹ Сав народ је покушавао да га дотакне, јер је сила излазила из њега и све лечила.

²⁰ Тада је погледао своје ученике и рекао:

²³ Радујте се тада и ликујте, јер, ево, велика вас награда чека на небу. Њихови преци су исто тако поступали с пророцима.

Исус поучава о љубави према непријатељима

²⁷ А вама који слушате, говорим: волите своје непријатеље и исказујте доброчинство онима који вас мрзе. ²⁸ Благосиљајте оне који вас проклињу и молите се за оне који вас вређају. ²⁹ Ако те неко удари по једном образу, окрени му и други, а ономе који ти узима огртач, дај и кошуљу. ³⁰ Дај свакоме који тражи од тебе, и не тражи од онога који узима од тебе да ти врати. ³¹ Како хоћете да људи чине вама, чините тако и ви њима.

³² Јер ако волите оне који вас воле, какав благослов примате? И грешници воле оне који њих воле. ³³ И ако чините добро само онима који вама чине добро, какав благослов примате? То исто чине и грешници. ³⁴ Ако позајмљујете само онима од којих се надате да ће вам вратити, какав благослов примате? ³⁵ Дакле, волите своје непријатеље, чините им добро, и дајите на зајам не очекујући ништа. Тада ће ваша награда бити велика и бићете синови Свевишњега, јер он је благ према незахвалнима и злима. ³⁶ Будите милосрдни, јер је и Отац ваш милосрдан.

³⁷ И не осуђујте, па нећете бити осуђени. Опраштајте и биће вам опроштено. ³⁸ Дајите и биће вам дано. Пуна мера, набијена, стресена, препуна, даће вам се у наручје. Јер каквом мером мерите, онаквом мером ће се одмерити и вама.“

³⁹ Тада им Исус исприча ову причу: „Може ли слепац да води слепца? Неће ли обојица упасти у јаму? ⁴⁰ Ученик није изнад свога учитеља. Сваки ученик, наиме, када се изучи биће исти као и његов учитељ.

⁴¹ Зашто видиш трун у оку брата свога, а не примећујеш балван у своме оку? ⁴² Како можеш да кажеш своме брату: ’Брате, дај да ти извадим трун из ока’, а не видиш балван у властитом оку? Лицемере! Најпре извади балван из свога ока, а онда гледај како да извадиш трун из ока свога брата.

⁴³ Ниједно добро дрво не рађа лош род, нити лоше дрво рађа добар род. ⁴⁴ Свако се дрво, наиме, познаје по свом плоду. Смокве се не беру с трња, нити се грожђе бере с купине. ⁴⁵ Добар човек износи добро из ризнице свога доброг срца, а зао човек износи зло из ризнице свога злог срца, јер његова уста говоре оно чиме је срце испуњено.

Прича о мудром и неразумном градитељу

⁴⁶ Зашто ме зовете ’Господе, Господе!’, а не чините оно што говорим? ⁴⁷ Показаћу вам какав је сваки човек који долази к мени, слуша моје речи и извршава их. ⁴⁸ Он је као онај који гради своју кућу, па копа дубоко и постави темељ на камену. Кад дође поплава и навали бујица на ту кућу, не може да је пољуља, јер је добро саграђена. ⁴⁹ А ко је чуо, а није извршио, тај је као човек који је саградио кућу на земљи, а није поставио темељ. Бујица је навалила на њу и она се одмах срушила. Та кућа се срушила до темеља.“