Add parallel Print Page Options

Песма о винограду

Запеваћу миљенику своме,
    песму љубавника својега о винограду његовом.
Мој миљеник је виноград имао
    на брдашцу родноме.
Он га окопа и од камења очисти,
    те лозу племениту у њему посади.
Посред њега он кулу подиже
    и у њему муљару сагради.
Чекао је да му роди грожђе,
    а он њему изроди вињаге.

„Сад, становници јерусалимски, и ви, људи Јудејци,
    ви будите судије на суду измеђ’ мене и мог винограда.
Шта још могох учинити за виноград мој,
    а да му нисам учинио?
Зашто? Ја се надах да ће родити грожђе,
    а он је изродио вињаге?
И сад да вам кажем
    шта ћу да учиним винограду своме:
плот ћу његов уклонити,
    нека га пустоше;
зид ћу његов развалити,
    нека га изгазе;
у пустош ћу га претворити,
    нити ће бити орезан, нити ће бити окопан;
    нека сав зарасте у бодље и у трње;
и облацима ћу забранити
    да над њим кишу пусте.“

Наиме, виноград Господа над војскама
    дом је Израиљев;
и људи Јудејци
    засад су његов премили.
Надао се он праву, а ето крвопролића;
    надао се праведности, а ето вапаја.

Тешко онима…

Тешко онима
    који примичу кућу уз кућу, поље уз поље,
састављају док све место не заузму,
    те да једини сред земље останете.

Ушима својим слушам Господа над војскама:

„Баш ће куће многе опустети,
    велике и лепе без житеља остати.
10 Јер виноград од десет вата[a] само ће бачвицу дати,
    и засејана мера даће десети део.“

11 Тешко онима који рано ране
    да се опијају пићем жестоким,
настављају до расвитка
    зато што их вино распаљује.
12 Харфе и лире,
    бубњеви и фруле и вино на гозбама су њиховим;
а за дело Господње не маре,
    и рад руку његових не гледају.
13 Зато што знања нема,
    народ мој ће у ропство одведен бити;
и славни његови ће од глади умирати,
    и мноштво ће његово од жеђи горети.
14 Зато је Свет мртвих[b] ждрело своје развалио,
    и неизмерне раље разјапио
да се у њих стрмоглаве слава његова и мноштво његово
    уз буку његову и вику његову.
15 И човек ће се савијати,
    и мужеван ће понижен бити,
    и силници ће поглед оборити.
16 Господ над војскама судом ће се узвисити,
    и Бог свети светост ће правдом доказати.
17 Јагањци ће као на пашњацима пасти,
    и јарци ће по богаташким рушевинама брстити.

18 Тешко онима који на себе
    кривицу навлаче ужима варалачким
    и опакост конопцима колским –
19 онима који говоре: „Нека пожури,
    нека похита са оним што чини,
    па да видимо.
Нека се приближи и нека дође Светитељ Израиљев
    са оним што је наумио,
    па да знамо!“

20 Тешко онима који зло добрим називају,
    а добро злим;
таму као светлост представљају,
    а светлост као таму;
горко као слатко представљају,
    а слатко као горко!

21 Тешко онима који у својим очима су мудри
    и сами пред собом паметни!

22 Тешко онима који су у вину силни,
    и у мешању жестоких пића храбри;
23 који за мито кривца оправдавају,
    и праведничку праведност потискују.
24 Зато, као што пламени језици стрњику прождиру,
    и као што ватра сено прогута,
тако ће корен њихов иструнути,
    као прах ће се пупољак њихов разлетети;
зато што одбацише Закон Господа над војскама
    и презреше реч Светитеља Израиљева.

Гнев Господњи

25 Зато се распалио гнев Господњи против његовог народа,
    те он на њега подиже руку своју и тако га удари
да се потресоше планине;
    па телеса њихова леже као смеће посред улица.

Ипак, гнев се његов још не смирује,
    још је испружена рука његова.

Надиру Асирци

26 Он подиже ратну заставу народима издалека;
    и он им зазвижди до краја земље;
    и гле, брзом хитрином они долазе.
27 Међу њима нема ни уморна, ни сустала,
    ни дремљива, ни поспана;
ни да им се појас око струка распасује,
    ни да им се ремен на сандали дреши.
28 Њихове су стреле добро зашиљене;
    њихови су лукови сви запети;
њихових коња копита су као кремен;
    њихови су точкови као вихор.
29 Њихова је рика као у лава,
    они ричу као млада звер,
и реже, и плене, и односе,
    и нико их не спречава.
30 И режаће на њега у дан онај
    као море када режи.
Погледа ли неко на земљу,
    гле, тама је и тескоба,
    и светлост замрачена облацима њеним.

Footnotes

  1. 5,10 Око 220 l.
  2. 5,14 У изворном тексту Шеол, или подземље, где пребивају душе умрлих.