Књига пророка Јоила 2

New Serbian Translation

Нека задрхте сви становници земље.
    Долази дан Господњи
и баш је близу!
²     Дан тамни и суморни,
    дан облака и густе таме.
Ко што се свитање шири преко брда,
    такав је народ велики и моћни
каквог од давнина није било
    и неће га бити годинама,
    из нараштаја у нараштај.

³ Пред њим ватра прождире,
    а за њим спаљује пламен.
Пред њим је земља као врт еденски,
    а за њим опустошена дивљина
    и нико му утекао није.
⁴ Лицем су слични лицима коња
    и јуре као коњаници.
⁵ Тутње као бојна кола
    кад врх гора поскакују;
праскају ко пламен ватре што стрњику гута,
    као народ моћан што се за бој постројава.

⁶ Народи пред њима дрхте,
    зажари се свако лице.
⁷ Трче као ратници,
    ко борци се уз зидине пењу;
и сваки својим путем иде,
    стазе своје не мењају.
⁸ Један другог не саплићу,
    својим путем корачају
и неће стати,
    све и да на оружје насрну.
⁹ Вршљају по граду,
    по зидинама трче,
у куће се пењу
    и кроз прозоре проваљују попут лопова.

¹⁰ Пред њима земља дрхти
    и небеса се потресају;
помрачују се сунце и месец,
    а звезде гасну сјајем својим.
¹¹ А Господ ће глас свој да дигне
    пред војском својом
јер је табор његов врло велик;
    јер су моћни они што реч његову чине;
јер је велик и веома страшан дан Господњи,
    ко да га издржи?

¹³ Срца своја раздерите,
    а не одећу своју!
Вратите се Господу, Богу своме,
    јер је милосрдан и милостив;
спор на срџбу, богат милосрђем
    и сажаљив на несрећу.
¹⁴ Ко зна? Можда се одврати, предомисли,
    па за собом остави благослов –
житну жртву и изливницу за Господа, вашег Бога.

¹⁵ Затрубите трубом на Сиону!
    Свети пост прогласите,
    позовите свечани сабор!
¹⁶ Окупите народ
    и посветите збор.
Окупите старешине,
    децу и одојчад.
Нека младожења изађе из своје собе
    и млада из одаје своје.
¹⁷ Нека свештеници, слуге Господње,
    плачу између трема и жртвеника.
Нека кажу: „Господе, поштеди свој народ!
    Не дај срамоту на наследство своје,
    да му се ругају народи.
Зашто да се говори међу народима:
    ’Где је Бог њихов?’“

²⁰ Далеко од вас отераћу тог са севера.
    Расејаћу га у земљу пусту и безводну:
лице његово према мору на исток,
    и његов крај према мору на запад.
Дизаће се његов смрад,
    шириће се његова трулеж,
    јер је велике ствари урадио.“

²¹ О, земљо, не страхуј!
    Радуј се и весели јер је Господ велике ствари урадио!
²² Не бојте се, о, пољске звери,
    јер се зелене пашњаци пустињски
    и стабла рађају свој плод.
Смоква и чокот су дали обиље своје.
²³ И ви, народе сионски,
    радујте се и веселите у Господу, своме Богу,
јер вам је дао учитеља праведности.
Излио вам је ра̂ну, јесењу кишу
    и позну, пролећну кишу.
²⁴ Гумна биће пуна жита,
    вином и уљем ће се преливати каце.

²⁵ „Надокнадићу вам године које су појели скакавци,
    црви, гусенице и губари,
та моја велика војска коју сам послао међу вас.
²⁶ И јешћете обилно и наситићете се.
    Славићете име Господа, свога Бога,
    који вам је учинио чудесне ствари.
Неће се стидети мој народ довека.
²⁷ Схватићете да сам ја усред Израиља,
    да сам ја, Господ, ваш Бог
    и да другог нема!
И неће се стидети мој народ довека.