Књига пророка Језекиља 37

New Serbian Translation

Долина сувих костију

37 Рука се Господња спустила на мене. Господ ме је понео својим Духом и поставио ме усред долине пуне костију. ² Провео ме је око њих, и гле, било их је веома много по долини. Биле су веома суве. ³ Рекао ми је: „Сине човечији, могу ли да оживе ове кости?“

Ја одговорих: „То само ти знаш, Господе Боже.“

⁴ Он ми рече: „Пророкуј овим костима и реци им: ’Суве кости, чујте реч Господњу! ⁵ Говори Господ Бог овим костима: ево, удахнућу свој Дух у вас и оживећете. ⁶ Ставићу на вас жиле, обложићу вас месом, и навући на вас кожу. Удахнућу у вас дух и оживећете. Тада ћете знати да сам ја Господ.’“

⁷ Ја сам пророковао како ми је заповедио. И док сам ја пророковао, зачуо се звук као клепет; кости су се прибирале једна уз другу. ⁸ Погледао сам, и гле, на њима су се појавиле жиле и месо, преко њих се навукла кожа, али није било духа у њима.

⁹ Господ ми рече: „Пророкуј духу, пророкуј, сине човечији, и реци духу: ’Говори Господ Бог: од четири ветра дођи, душе, и дахни у ове побијене да оживе.’“ ¹⁰ Ја сам пророковао како ми је заповедио, и дух је дошао у њих; они су оживели и стали на своје ноге, војска веома, веома велика.

¹¹ Он ми рече: „Сине човечији, ове кости су сав дом Израиљев. Они, ево, говоре: ’Осушише нам се кости, наду смо изгубили; пропадосмо!’ ¹² Зато пророкуј и реци им: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу отворити ваше гробове и подићи вас из ваших гробова, мој народе, и довести вас у земљу Израиљеву. ¹³ И знаћете, да сам ја Господ, мој народе, кад отворим ваше гробове и подигнем вас из ваших гробова. ¹⁴ Удахнућу свог Духа у вас и оживећу вас, па ћу вас сместити у вашу земљу. Тада ћете знати да сам то ја, Господ, рекао и учинио – говори Господ Бог.’“

Два дрвета

¹⁵ Дође ми реч Господња: ¹⁶ „Ти, сине човечији, узми једно дрво и напиши на њему: ’Јуда, и његов савезник, народ Израиљев.’ Онда узми друго дрво и напиши на њему: ’Јосиф, дрво Јефремово, и његов савезник, сав дом Израиљев.’ ¹⁷ Састави их једно с другим, да буду једно у твојој руци.

¹⁸ Када те твоји сународници упитају: ’Нећеш ли да нам кажеш шта ово значи?’, ¹⁹ ти им реци: ’Говори Господ Бог: ево, ја ћу узети дрво Јосифово, које је у руци Јефремовој и племена Израиљевих, његових савезника, па ћу га саставити с Јудиним дрветом и сјединити их у једно дрво. И постаће једно дрво у мојој руци.’ ²⁰ Нека дрвета, на којима си то написао, буду у твојој руци пред њиховим очима. ²¹ Реци им: ’Говори Господ Бог народу Израиљевом: узећу народ Израиљев из народа међу које су отишли, па ћу их скупити и довести у њихову земљу, и сјединити их у један народ. ²² Учинићу их једним народом у земљи, на горама Израиљевим, и један ће цар бити цар над свима њима. И неће више бити два народа, нити ће икад више бити подељени на два царства. ²³ Више се неће скрнавити својим идолима, својим гадостима и свим својим преступима. Избавићу их од свих њихових отпадничких дела^[a] којима су грешили, и очистићу их. Тада ће ми бити народ, а ја ћу им бити Бог.

²⁴ Мој слуга Давид ће им бити цар, и сви ће они имати једног пастира. Следиће моје судове, чуваће моје уредбе и вршиће их. ²⁵ Настаниће се у земљи коју сам дао своме слузи Јакову, у којој су живели и ваши очеви. У њој ће довека живети и ваши синови, и синови ваших синова, а мој слуга Давид биће им кнез заувек. ²⁶ Склопићу са њима савез мира; биће то вечни савез са њима. Ја ћу им дати земљу и умножићу их, и поставићу заувек своје Светилиште међу њих. ²⁷ Моје ће Пребивалиште бити међу њима; ја ћу им бити Бог, а они ће ми бити народ. ²⁸ Кад моје Светилиште буде заувек међу њима, народи ће знати да ја, Господ, посвећујем Израиља.’“