Књига о судијама 1

New Serbian Translation

Освајање остатка земље

1 Након Исусове смрти, Израиљци упиташе Господа: „Ко ће од нас први поћи горе на Хананце да се бори против њих?“

² Господ одговори: „Нека горе пође Јуда. Ево, ја ћу предати земљу у његове руке.“

³ Јуда рече своме брату Симеуну: „Пођи горе са мном у земљу која ми је додељена да се боримо против Хананаца, а онда ћу ја поћи с тобом у земљу која је теби додељена.“ И Симеун оде с њим.

⁴ Јуда оде горе и Господ му предаде у руке Хананце и Фережане. Побили су у Везеку десет хиљада људи. ⁵ У Везеку су наишли на Адони-Везека, ступили у бој против њега, и поразили Хананце и Фережане. ⁶ Адони-Везек се дао у бег, али су га гонили и ухватили, па су му одсекли палце на рукама и на ногама.

⁷ Тада рече Адони-Везек: „Седамдесет царева одсечених палчева на рукама и на ногама купило је мрвице под мојим столом. Како сам чинио, тако ми је Бог вратио.“ Одвели су га у Јерусалим и тамо је умро.

⁸ Јудејци нападну Јерусалим и освоје га. Град су ударили оштрицом мача и запалили га.

⁹ После тога су сишли Јудејци да се боре против Хананаца који су живели у горју, Негеву и равници. ¹⁰ Јудејци оду на Хананце коју су живели у Хеврону (Хеврон се некада звао „Киријат-Арва“) и поразе Сесаја, Ахимана и Талмаја. ¹¹ Оданде су отишли на становнике Давира, који се некада звао „Киријат-Сефер“.

¹² Халев рече: „Ономе ко нападне и освоји Киријат-Сефер, даћу своју ћерку Ахсу за жену.“ ¹³ Освојио га је Готонило, син Кенеза, млађег брата Халевова. Зато му је Халев дао своју ћерку Ахсу за жену.

¹⁴ Кад је дошла к њему, Готонило је наговори да тражи поље од њеног оца. Кад је сишла с магарца, Халев је упита: „Шта желиш?“

¹⁵ Она му одговори: „Дај ми благослов! Кад си ми већ дао земљу у Негеву, дај ми и који извор воде.“ Халев јој је дао Горње и Доње изворе.

¹⁶ А потомци Кенеја, таста Мојсијевог, оду горе с Јудејцима из Палмовог града у Јудејску пустињу која лежи у Негеву код Арада. Отишли су и населили се међу тамошњим народом.

¹⁷ Јуда оде са својим братом Симеуном и поби Хананце који су живели у Сефату. Град су изручили клетом уништењу. Зато се град прозвао Орма^[a]. ¹⁸ Јуда је, такође, освојио Газу са њеним подручјем, Аскалон са његовим подручјем и Акарон са његовим подручјем.

¹⁹ Господ је био с Јудом, те је овај освојио горје. Житеље долине није могао да протера, јер су имали гвоздена бојна кола. ²⁰ Халеву су, по Мојсијевој наредби, дали Хеврон, одакле је протерао три Енаковца. ²¹ Синови Венијаминови нису протерали Јевусејце који живе у Јерусалиму. Зато Јевусејци све до данас живе у Јерусалиму са синовима Венијаминовим.

²² Тако су и синови Јосифови отишли горе у Ветиљ, и Господ је био с њима. ²³ Синови Јосифови извиде Ветиљ, који се некада звао „Луз“. ²⁴ Тамо су уходе виделе једног човека како излази из града. Они му рекоше: „Покажи нам улаз у град, па ћемо ти се смиловати.“ ²⁵ Он им покаже улаз у град. Онда ударе град оштрицом мача, а оног човека са његовом породицом пусте. ²⁶ Човек оде у земљу Хетита и тамо подигне град. Назвао га је Луз, а тако се зове и данас.

²⁷ Синови Манасијини нису освојили Вет-Сан и његова насеља, ни Танах и његова насеља, ни житеље Дора са његовим насељима, ни житеље Јивлеама са његовим насељима, ни житеље Мегида са његовим насељима, јер су Хананци били решени да живе у земљи. ²⁸ Али кад је Израиљ ојачао, наметнуо је Хананцима принудни рад. Ипак, нису их сасвим протерали. ²⁹ Ни Јефрем није протерао Хананце, становнике Гезера; Хананци су наставили да живе међу њима у Гезеру. ³⁰ Завулон није протерао ни становнике Китрона ни становнике Налола. Тако су Хананци остали међу њима, али им је био наметнут принудни рад. ³¹ Асир није протерао становнике Акоа, Сидона, Ахлава, Ахзива, Хелбе, Афека и Реова. ³² Пошто их нису протерали, Асировци су остали међу Хананцима, житељима земље. ³³ Ни Нефталим није протерао становнике Вет-Семеса и Вет-Аната, те је живео усред Хананаца, становника земље. Становницима Вет-Семеса и Вет-Аната био је наметнут принудни рад. ³⁴ Аморејци су потиснули Дановце у горски крај; нису им давали да силазе у долину. ³⁵ Аморејци су били решени да остану да живе на гори Херес, у Ајалону и у Са̂лвиму. Али притисла их је рука дома Јосифовог, па им је био наметнут принудни рад. ³⁶ Аморејска граница се пружала од узвишице Акравим, од Селе, па навише.