Књига о Јову 37

New Serbian Translation

37 Стварно, и моје срце због тога туче,
    отима се у грудима!
² Слушајте! Почујте тутњаву гласа његовога,
    проламање што излази из уста његових.
³ Испод свих небеса он га пушта,
    и муњу своју до крајева земље.
⁴ За њом громови туку
    гласом славе његове,
а када се огласе тутњавом својом
    не враћа се више муња.
⁵ То Бог чудесно грми гласом својим
    и велике, нама несхватљиве ствари чини!
⁶ Елем, он снегу каже: ’На земљу падни!’
    и обилној киши: ’Пљушти!’
⁷ Тиме свачију руку спутава у раду,
    да би сваки човек знао за дело његово.
⁸ Тада звери иду у брлоге своје,
    почивају у својим јазбинама.
⁹ Олуја се сручи из одаје своје
    и северци доносе зиму.
¹⁰ Дах Божији лед доноси
    и широке воде леди.
¹¹ Облаке тмурне је влагом напунио
    и севне муњом по облаку;
¹² и они онда круже,
    ваљају се како их он води;
да ураде што им је заповедио
    по лицу света и земље.
¹³ А он то чини било као прекор
    или као милосрђе на добро земље.

¹⁴ О, Јове, послушај ово!
    Стани па размотри чудеса Божија.
¹⁵ Знаш ли како их је Бог послагао,
    како заблешти муњом облака свога?
¹⁶ Знаш ли како облаци висе
    и чудеса оног што је савршен у знању?
¹⁷ Ти, чије су хаљине вруће
    док је земља мирна због јужног ветра;
¹⁸ хоћеш ли са њим да развлачиш облаке,
    тврде као изливено огледало?

¹⁹ Хајде нам кажи шта да му кажемо!
    Због таме свој случај не можемо да изнесемо.
²⁰ Да му јавимо да бих ја да проговорим?
    Зар би било ко говорио да би прождран био!
²¹ Сјајно светло на небу људи сада не могу да виде,
    али ветар хуји и развејава облаке.
²² Са севера стиже златни сјај
    и око Бога је слава величанства!
²³ Свемоћнога не можемо наћи.
    Узвишен је у сили,
али у правди и великој праведности својој
    он не тлачи.
²⁴ Зато га се боје људи:
    он не мари за мудре у срцу.“