Књига о Јову 12

New Serbian Translation

⁴ Ја сам на подсмех пријатељу своме,
    ја, који сам зазвао Бога и он ми се одазвао.
На подсмех је човек праведан,
    човек беспрекоран.
⁵ ’Он је за пропаст и презир’ –
    став је безбрижнога –
’Гурнути треба онога
    што му ноге посрћу!’
⁶ А у шаторима окрутних је мир,
    спокојни су они што Бога изазивају
    и они што у руци својој бога свога носе^[a].

⁷ Али, молим те, питај животиње
    и поучиће те;
и птице на небу
    нека ти кажу!
⁸ Са земљом попричај и поучиће те,
    рибе у мору ће ти казивати.
⁹ Ко од њих још не зна
    да је ово начинила Господња рука?
¹⁰ У његовој је руци душа свега живог
    и дах тела човечанства целог.
¹¹ Не разазнаје ли ухо речи
    ко што непце храну проба?
¹² Не долази ли мудрост с годинама
    и разборитост са данима многим?

¹³ Са Богом су и мудрост и снага,
    његови су и савет и разборитост.
¹⁴ Гле, што он разгради, нико не сагради;
    кад он човека затвори и нико га не ослободи.
¹⁵ Гле, он воде задржава и оне пресуше;
    он их ослобађа и земља је изрована.
¹⁶ Са њим су снага и поуздана мудрост,
    заведени и заводник су његови.
¹⁷ Он босоноге одводи саветнике
    и слуђује судије.
¹⁸ Цареве он распојасава,
    каишом им опасује бедра.
¹⁹ Он босоноге одводи свештенике
    и свргава властодршце.
²⁰ Поузданим усне он затвара,
    проницљивост старцима односи.
²¹ На племиће он презир излива,
    делијама каиш откопчава.
²² Он из мрака објављује недокучиве ствари,
    мрклу таму износи на светло.
²³ Народе он великим чини и сатире их;
    умножи народе, па их распрши.
²⁴ Он узима разум старешинама народа земаљских,
    чини да лутају пустаром беспутном.
²⁵ Они у мраку пипају, без светла,
    а он чини да посрћу ко пијанци.