Add parallel Print Page Options

Исус иде у сусрет пресудним догађајима у Јерусалиму

Лазарева смрт

11 Једном се Лазар из места Витанија разболео. У том месту су живеле и његове сестре, Марија и Марта. Марија је била она жена која је излила мирисно уље на Господове ноге и обрисала их својом косом. Лазар, који је оболео, био је њен брат. Оне су Исусу послале поруку: „Господе, болестан је онај кога ти волиш.“

Чувши ово, Исус је рекао: „Ова се болест неће завршити смрћу. То је ради Божије славе, да се кроз њу прослави Син Божији.“ Исус је волео Марту, њену сестру и Лазара. Ипак, када је чуо да је Лазар болестан, остао је у том месту још два дана.

Онда је рекао својим ученицима: „Хајдемо опет у Јудеју!“

Ученици рекоше: „Учитељу, још недавно су Јевреји хтели да те каменују, а ти опет хоћеш да идеш онамо?“

Исус одговори: „Нема ли дан дванаест часова? Ко хода дању, тај се не спотиче, јер види светлост која обасјава свет. 10 Ко хода ноћу, тај се спотиче, јер нема светлости у њему.“

11 Рекавши ово, Исус је додао: „Наш пријатељ Лазар је заспао, али ја ћу отићи да га пробудим.“

12 Ученици рекоше на то: „Господе, ако је заспао, опоравиће се.“ 13 У ствари, Исус је говорио о његовој смрти, а они су мислили да он говори о обичном сну.

14 Онда им је Исус отворено рекао: „Лазар је умро, 15 и због вас се радујем што нисам био тамо, да бисте ви могли да верујете. Али, хајдемо к њему!“

16 Тома, звани „Близанац“, рече осталим ученицима: „Хајдемо и ми да умремо са њим!“

Исус – ускрсење и живот

17 Кад је Исус дошао тамо, сазнао је да је Лазар већ четири дана у гробу. 18 Пошто је Витанија била око петнаест стадија[a] удаљена од Јерусалима, 19 многи Јевреји су дошли к Марти и Марији да их утеше за братом. 20 Када је Марта чула да Исус долази, пошла му је у сусрет, док је Марија остала кући.

21 Марта рече Исусу: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро. 22 Ипак, сада знам да ће ти Бог дати што год затражиш од њега.“

23 Исус јој рече: „Ускрснуће твој брат.“

24 Марта му одговори: „Знам да ће ускрснути у Последњи дан.“

25 Исус јој одговори: „Ја сам ускрсење и живот. Ко верује у мене, живеће ако и умре. 26 И ко год живи и верује у мене, неће довека умрети. Верујеш ли у то?“

27 Она одговори: „Да, Господе, верујем да си ти Христос, Син Божији, који треба да дође на свет.“

28 Рекавши ово, отишла је, позвала у страну своју сестру Марију и рекла јој: „Учитељ је овде и зове те.“ 29 Када је Марија то чула, брзо је устала и отишла к њему. 30 Исус још није био ушао у село, него је остао на месту на коме га је Марта сусрела. 31 А Јевреји који су били са Маријом у кући и тешили је, када су видели да је у журби устала и изашла, пођу за њом, мислећи да иде на гроб да плаче.

32 Марија је онда дошла до места где је био Исус. Када га је видела, пала је ничице пред њега и рекла му: „Господе, да си ти био овде, мој брат не би умро!“

33 Видевши Марију и Јевреје који су дошли за њом како плачу, Исус се силно потресе и узбуди. 34 Онда их је упитао: „Где сте га положили?“

Они му рекоше: „Господе, дођи да видиш.“

35 Исусу навреше сузе.

36 Јевреји рекоше: „Ето, колико га је волео!“

37 Али неки од њих рекоше: „Зар он, који је вратио вид слепоме, није могао да учини да Лазар не умре?“

Исус подиже Лазара из мртвих

38 Тада је Исус, изнова потресен, отишао на гроб. То је била пећина на чијем улазу је био наваљен камен. 39 Исус рече: „Одгурните тај камен!“

Рече му Марта, покојникова сестра: „Господе, већ заудара, јер је већ четврти дан у гробу!“

40 Исус јој на то рече: „Зар ти нисам рекао да ћеш видети славу Божију ако верујеш?“

41 Одгурнули су камен. Исус је онда подигао поглед горе и рекао: „Оче, хвала ти што си ме услишио. 42 Ја знам да ме ти увек услишаваш, али то сам рекао због овог народа овде, да би поверовали да си ме послао.“

43 Након што је ово рекао, Исус снажно повика: „Лазаре, изађи напоље!“ 44 Мртвац изађе. Руке и ноге су му биле увијене у погребне повоје, а лице обмотано убрусом.

Исус им рече: „Размотајте га и пустите да иде!“

Завера против Исуса

45 Тада су многи Јевреји, који су дошли код Марије и видели шта је Исус учинио, поверовали у њега. 46 Међутим, неки од њих су отишли к фарисејима и рекли им шта је Исус учинио. 47 Тада су водећи свештеници и фарисеји сазвали Велико веће и рекли:

„Шта да радимо? Овај човек чини многе знаке! 48 Ако га пустимо да настави овако, сви ће поверовати у њега. Тада ће доћи Римљани и уништити нам храм, а народ побити.“

49 Један од њих, Кајафа, који је те године био Првосвештеник, рече им: „Ништа ви не знате! 50 Зар не схватате да је за вас боље да један човек умре за народ, него да сав народ изгине?“

51 Међутим, он то није рекао са̂м од себе. Пошто је био Првосвештеник за ту годину, он је прорекао да Исус мора да умре за јудејски народ, 52 и не само за тај народ, него и за друге народе, како би сву расејану децу Божију окупио у једно. 53 Стога су тог дана одлучили да га убију.

54 Зато се Исус није више јавно појављивао међу Јеврејима, него је отишао одатле у крај близу пустиње, у град који се зове Јефрем. Тамо је боравио са ученицима.

55 Ближио се јудејски празник Пасха, па су многи људи из својих крајева дошли у Јерусалим, да би се подвргли обреду очишћења пре Пасхе. 56 Тада су тражили Исуса и, стојећи у храму, говорили једни другима: „Шта мислите? Хоће ли доћи на празник?“ 57 Наиме, водећи свештеници и фарисеји су издали наредбу да ко год дозна где је Исус, дојави да га ухвате.

Footnotes

  1. 11,18 Око 3 km.